Piše: Mihailo Gajić
Delo Žilijena Bende Izdaja intelektualaca (La Trahison des Clercs), i dalje ostaje ključna tačka rasprave o ulozi intelektualaca u društvu, njihovom političkom angažmanu i etičkim odgovornostima. U ovoj knjizi, Benda osuđuje celu intelektualnu klasu zbog toga što su njeni pripadnici masovno napustili svoju tradicionalnu ulogu branilaca univerzalnih humanističkih vrednosti u korist političkog i ideološkog pripadništva.
Gotovo vek nakon njenog objavljivanja (1927), Izdaja intelektualaca i dalje odjekuje u savremenom svetu. Dileme koje Benda razmatra – od intelektualaca koji se odriču svoje humanističke misije u korist političkih pokreta, do opasnosti od spajanja razuma sa ideologijama i napuštanja univerzalnih etičkih vrednosti – ostaju relevantne i danas, baš kao i u turbulentnom periodu između dva svetska rata kada je knjiga pisana.
Intelektualci i politički angažman
Bendina centralna tvrdnja u Izdaji intelektualaca je da su intelektualci (ili ‘’pisari’’ kako ih je malo posprdno nazvao u samom naslovu eseja) – koji su tradicionalno imali zadatak da štite objektivnu istinu i brane univerzalne vrednosti poput pravde, razuma i ljudskog dostojanstva – izneverili svoju misiju time što su se povezali sa političkim ideologijama.
Početkom 20. veka, on je primetio zabrinjavajući trend u kojem su intelektualci prihvatali nacionalističke, marksističke i fašističke ideologije, time napustivši svoju ulogu nepristrasnih čuvara istine u korist političkih stranaka i pokreta. Benda kritikuje intelektualce zbog toga što su napustili svoju posvećenost apstraktnim vrednostima i povezali se sa pokretima koji ljude svode na jednostavne političke kategorije, kao što su rasa, klasa ili nacija, poništavajući njihovu individualnu vrednost.
Ova kritika je i danas vrlo relevantna. U doba društvenih mreža i onlajn medija kada je medijski sadržaj od svih udaljen samo par klikova na telefonu, intelektualci često uzimaju učešće u političkim raspravama. Od njih se ne samo traži da podrže određene pokrete ili zauzmu stranu u političkim debatama, već oni to često i sami rade. U tom kontekstu, postoji jasna opasnost da intelektualci žrtvuju svoju objektivnost zbog političke koristi.
Veliki broj savremenih intelektualaca, kao što su Noam Čomski, Toma Piketi ili En Eplbaum dozvoljavaju da njihove političke opredeljenosti oblikuju njihov intelektualni rad. Bendina opomena stoga ostaje aktuelna: intelektualci moraju da odole iskušenju da služe političkim ciljevima na štetu univerzalnih humanističkih vrednosti.
Uloga ideologije u intelektualnom životu
Bendina kritika nije usmerena samo na politički angažman intelektualaca, već i na uspon ideološkog načina razmišljenja. On tvrdi da intelektualci, prihvatanjem ideologija, odustaju od svojih kritičkih sposobnosti i time postaju instrumenti ideološke manipulacije. Ideologije, prema Bendi, predstavljaju opasnost jer podstiču ljude da posmatraju svet kroz reduktivne, jednostrane naočare, čime podstiču podelu, sukobe i netrpeljivost.
Opasnost od ideologije je danas još izraženija. Rastuća fragmentacija političkog diskursa, gde se ljudi prepoznaju u političkim pokretima na osnovu identiteta ili stranačke pripadnosti, umesto kroz zajedničke etičke principe, odražava Bendine zabrinutosti. Ideologije, bilo da se temelje na nacionalizmu, verskom fundamentalizmu, klasnoj borbi ili woke ideologiji, guše složenost, kritičko razmišljanje i podstiču na prihvatanje dogmatskih uverenja.
Intelektualci, ukoliko ne preispituju ili ne osporavaju ove ideologije, rizikuju da ove probleme amplifikuju, baš kao što je Benda upozoravao. U savremenom svetu, sa rastućom ulogom identitetskih politika, populizma i političkog tribalizma, ovi izazovi postaju još veći nego ranije.
Napuštanje univerzalnih vrednosti
Još jedan ključni aspekt Izdaje intelektualaca je Bendaova kritika napuštanja univerzalnih vrednosti. Benda je verovao da intelektualci, povezivanjem sa određenim političkim pokretima, izdaju svoju odgovornost da brane univerzalne ljudske vrednosti, kao što su pravda, istina i moralnost. Njegov mišljenje bilo je da intelektualci aktivno doprinose svetu u kojem se potiskuju apstraktne, humanističke vrednosti u korist moći i političke koristi.
Ova kritika je naročito relevantna danas, jer svedočimo sve većim napadima na univerzalne vrednosti kao što su ljudska prava, demokratija i vladavina prava. U eri kada politički lideri i pokreti često žrtvuju etičke principe zbog pragmatične političke koristi, intelektualci imaju ključnu odgovornost da podsete javnost na značaj tih vrednosti.
Izvor: Talas
