Piše: Oliver Janković
Katastrofalna igra u Kataru 2022; očajne kvalifikacije u najslabijoj grupi za Euro 2024; pogubljeni selektor i taktika u magli na Evropskom prvenstvu; veliko „ništa“ u Danskoj prošlog mjeseca; otkazi najboljih igrača…. Sve je to palo u vodu ili otišlo u zaborav, u samo jednom trenu. U trenutku kad je Aleksandar Mitrović stigao dugi pas Zdjelara, i kada se potom poigrao sa Akanđijem i kompletnom odbranom Švajcarske postižući drugi odlučujući gol kojim smo došli do dugo čekane pobjede nad „sajdžijama“.
I nije to tek „tamo neka“ nebitna pobjeda u „tamo nekoj“ Ligi nacija, u revanšu Švajcarcima onda kad nije toliko važno pobjediti (kao što je bilo u Rusiji ili Kataru). Ne, to je trk do lopte koja samo što nije otišla u nepovrat. Dakle, maksimalno požrtvovanje najstarijeg na terenu.
Pa je to onda – napad, pravo na gol protivnika, a ispred tebe sve same zvijezde evropske fudbalske defanzive. Napad, bez onog otužnog vraćanja lopte unazad. I na koncu, to je umijeće ravno Džajiću, Pižonu, Piksiju, Stankoviću i ostalim majstorima srpskog fudbala. Po principu – najbolje protiv najjačih. I odmah smo oživjeli pred saznanjem da još znamo i možemo da igramo i da pobjeđujemo bolje od sebe!
A to i jeste suština igre i nadmetanja. Ako se ne živi od „stare slave“, onda se još manje živi i navija na osnovu prethodnih neuspjeha i poraza. Jedan dobar dan, jedan potez više, jedna prava pobjeda, i – „svud je Holivud“ …
Koga briga za evidentno i dalje prisutno lutanje u sastavljanju tima i taktike? Šta nas boli patka za činjenicu da trenutno u Evropi bar 15 reprezentacija igra bolje i ima kvalitetnije ekipe od nas? Samo jedna dobra igra, i jedan pravi protivnički skalp, i mi smo opet najjači. Jer znamo, hoćemo i možemo.
Gol Aleksandra Mitrovića, taktičko utrčavanje i ukrštanje putanje sa njim od strane Samardžića (čini mi se, ali nebitno… mogao je biti bilo ko), hitac poput onog Savićevićevog, drugog, protiv Kelna u Beogradu i život više nema mana. Eto razloga zašto gledam fudbal. Ja, i još milioni, pardon milijarde „zaluđenika“ i čekalaca nekog novog, sličnog, mađioničarskog trika majstora sa loptom.
