Piše: Sara Novakov
Međugeneracijski jaz nije stvar 21. veka, ali jeste tema o kojoj se poslednjih godina naročito raspravlja, budući da je ubrzan tehnološki razvoj, kao jedan od bitnih faktora, doveo do primetnijih i većih razlika nego što je to ranije bio slučaj. Od privatnih pa sve do poslovnih okruženja, vreme rođenja postalo je predmet savremene stereotipizacije generacija na globalnom nivou. Svaka poseduje određeno ime, ograničena je istorijskim periodom i opštedruštvenom klimom u kojoj njeni pripadnici odrastaju i obuhvata niz osobina koje postaju sastavni deo lične karte pojedinca.
Američki istraživački centar Pju ističe da ne postoji nijedna zvanična komisija niti grupa nadležna za donošenje odluke o tome kako će se koja generacija zvati, niti koji će vremenski period obuhvatiti, već se na osnovu različitih predloga, a kroz pomalo nasumičan proces s vremenom gradi konsenzus u javnosti i ustaljenom govoru. Tako su izgubljena generacija (1883-1900), najveća generacija (1901-1927) i tiha generacija (1928-1945), samo deo čitavog spektra od kraja 19. veka pa sve do današnjih bumera, zumera, milenijalaca i njihovih daljih naslednika.
Bumeri
Kao što joj ime kaže, bebi-bum generacija određena je istoimenim fenomenom – periodom nakon Drugog svetskog rata koji su obeležili nagli skok nataliteta širom sveta, prosperitet i porast konzumerizma. Pripadnici grupe rođeni su između 1946. i 1964. godine, a danas čine oko 26 odsto celokupne populacije, zbog čega su po brojnosti na drugom mestu, odmah ispod milenijalaca. Trenutno imaju između 60 i 78 godina.
Stasali su u periodu ekonomske stabilnosti i višeg društvenog standarda. Uglavnom su konzervativni, sa izraženim antiratnim sentimentom, idejom pravde i slobodom kao glavnim karakteristikama. Govoreći o Srbiji i regionu, ova generacija je prolazila kroz rat, inflaciju i slom društva upravo u momentu kada su njeni pripadnici gradili porodice.
Već je kod bebi-bumera uočen znatan tehnološki napredak, zbog čega važe za najveće konzumente tradicionalnih medija, poput radija i televizije. Ali oni su napravili kompjutere i mobilne telefone. Poznato je i da poseduju najveće materijalno bogatstvo ukupno gledano, mada će uvek pre plaćati gotovinom nego platnim karticama i kupovati fizički u radnjama nego u onlajn prodavnicama. Iako zaostaju za mlađim generacijama, podaci globalne platforme Statista pokazuju da njih 78 odsto koristi Fejsbuk, a 67 odsto Jutjub. Njihova deca označena su kao naredna, generacija iks (X).
Generacija iks
Predstavljaju manje brojnu generaciju u poređenju sa prethodnom i onom koja će ih naslediti, sa ljudima rođenim od 1965. do 1980. godine. Imajući u vidu veličinu i uticaj bebi-bumera i predstojećih milenijalaca, ponekad je nazivaju i „zaboravljenim srednjim detetom“. Danas imaju između 44 i 59 godina. Slovo „iks“ po sebi označava nepoznat, promenljivi faktor, ali i nedostatak konkretnog pravca u odnosu na druge generacije. Imali su želju da naprave distancu od očekivanja prethodnika i u određenom smislu izgrade individualistički identitet.
Istraživanje svemira, pad Berlinskog zida i razvoj moderne tehnologije samo su neki od važnih događaja i procesa koji su na globalnom nivou obeležili period njihovog odrastanja. Možda ono najvažnije što će ostati iza ove generacije su društvene mreže, jer su većina njihovih tvoraca, barem onih prvih pa samim tim i najvažnijih, pripadnici iks generacije, osim izuzetka Marka Zakerberga, koji je milenijalac.
U Srbiji je ova generacija prošla bombardovanje i hiperinflaciju 90-ih, kao i veliku tranziciju – krah Jugoslavije i socijalizma i prelazak na sadašnji kapitalizam. Karakteriše ih nezavisnost, viši stepen obrazovanja u odnosu na bumere i generacije pre njih, ali i fleksibilnost, budući da su svedočili i jednoj tehnološkoj tranziciji, te prelasku iz analognog u digitalno doba u već zrelim godinama. Njih nasleđuju čuveni milenijalci.
Generacija ipsilon (Y) – milenijalci
Period od 1981. do 1996. rezervisan je za milenijalce, koji u ovom trenutku imaju između 28 i 42 godine. Naziv su dobili po tome što su rođeni pred sam kraj prošlog milenijuma. Detinjstvo ove generacije obeležio je tehnološki napredak, koji je doneo potpunu transformaciju do tada poznatog sveta.
Upravo je to jedan od glavnih razloga zašto im se pripisuju dobro prihvatanje promena, radoznalost i timski rad. U Srbiji je ovo generacija koju su dočekali nesigurnost, siromaštvo i neizvesna budućnost, pa se možda i zbog uticaja takve klime smatraju najbrojnijom grupom na različitim protestima u zemlji poslednjih godina.
Internet revolucija i kasnija pojava društvenih medija, napadi 11. septembra, svetska ekonomska kriza 2008. godine, pa i pandemija korona virusa, neki su od ključnih događaja koji su obeležili odrastanje milenijalaca u svetu. Nekima od njih svedočila je i generacija zed (Z).
Generacija zed (Z) – zumeri
Mada su milenijalci bili praktično prva generacija koja je stasala u digitalnom svetu, zumeri, iGeneracija ili postmilenijalci su, s druge strane, prvi koji su u takvom svetu i rođeni. Reč je o generacijama između 1997. i 2012. godine, koji sada imaju od 12 do 27 godina.
Generacija rođena sa mobilnim telefonima, koja je postala punoletna tokom pandemije korona virusa, prema nekim istraživačima, smatra se da poseduje iste karakteristike kao i milenijalci, samo što su one sada ekstremnije – oni su visokoobrazovani, digitalno pismeni, ali su i dobri preduzetnici. Zbog hiperpovezanosti u kojoj žive, dosta su sličniji vršnjacima u svetu u odnosu na pripadnike generacija koje su im u Srbiji prethodile. Ističu inkluzivnost, socijalnu pravdu i stavljaju veliki akcenat na svest o mentalnom zdravlju. Posmatrajući prethodne generacije i njihova iskustva, oprezniji su i teže finansijskoj sigurnosti i većoj hrabrosti na poslovnom planu.
Ono što sledi nakon generacije zed jeste alfa. I mada mnogi stručnjaci navode da je još rano da govorimo o njihovim opštim karakteristikama, ono što je sigurno jeste da digitalni svet za njih postaje nova stvarnost. Pretpostavlja se da će biti rasno i etnički raznovrsniji, ali i obrazovaniji u odnosu na sve generacije koje su im prethodile.
Prema rečima Ivane Kronje, profesorke na Beogradskoj akademiji poslovnih i umetničkih strukovnih studija, velike promene do kojih je došlo su pre svega kulturne, i kao takve doprinele su sadašnjim generacijskim podelama.
Izvedi pistaća, ne budi džudža: Spisak reči koje koristi generacija Z u Srbiji
„Razvoj audio-vizuelne i tehnologije komunikacije, po mom mišljenju, mnogo je odvojio mlade od starijih i srednjih generacija. To je kod nas povezano i sa uvođenjem sistema kapitalizma. Ne samo da postoji tržište robe – od tehničke, modne, do prehrambene, već postoji i tržište informacija. Važna karakteristika društva je da se danas segmentira tržište namena sadržaja tako što se planira po potrebama određenih generacija. Zapravo se predviđa kakav senzibilitet i kakve potrebe ima koja generacija. Mislim da je to, zajedno sa sveopštim ubrzanjem, jedan od glavnih razloga sve većih razlika među generacijama“, objašnjava Kronja za NIN.
Imajući u vidu detaljnu karakterizaciju svake generacije, kao i sve veće odvajanje ovih grupa, postavlja se pitanje koliko su zaista pojedinac, odnosno njegovi stavovi, verovanja, ciljevi i ideje određeni jednom takvom brojkom kao što je datum rođenja.
Samo generalni okvir
Prema rečima sociologa Alekse Vukašinovića, generacijski sukob je oduvek bio prisutan, samo je sada izraženiji pošto su tehnološki napredak i razvoj društva postali brži.
„U 20. veku, a pogotovo nakon Drugog svetskog rata, taj se generacijski jaz produbljuje, zato što nova saznanja i nove tehnologije donose i drugačiju vrstu svesti, epohalne svesti koja se menja, ali i duh vremena koji zahteva odbacivanje starih načina mišljenja i starih vrednosti, koji su prethodno bili uzdignuti na tron neupitnosti“, objašnjava Vukašinović za NIN.
Međutim, u pogledu oštrih podela između generacija, on objašnjava da je činjenica da su ljudi skloni uopštavanju, stereotipizacijama i etiketiranju „zato što nam je tako lakše“, a ne zato što je zaista tako.
„Sve te podele među generacijama treba uzeti samo kao jedan generalni okvir, kao situaciju koja do izvesne mere oblikuje početne koordinate naših života. Razvoj društvenih odnosa i protivrečnosti u okviru njih, razvoj tehnologije koji je u osnovi toga, odnosno način proizvodnje, umnogome definišu šta će biti generacijski okvir. Svakako se ne može na osnovu godine rođenja, kao krvna slika određivati osobina svakog pripadnika generacije. One su i unutar sebe protivrečne i nisu toliko homogene. Postoje opšta kretanja i pravila i treba stvari posmatrati u odnosu na njih, ali generalizacije su po definiciji uvek netačne, koliko god nama bilo lako, a nekada i neizbežno da se njima služimo“, kaže naš sagovornik.
On dodaje da je godina rođenja manje bitna u poređenju sa onim šta dominira u generacijskom iskustvu.
„Društveni odnosi, ekonomski i istorijski momenat – to je ono što jednu generaciju određuje. Nema oštrih granica. Mlađi milenijalci će sigurno više ličiti na zumere i obrnuto – stariji zumeri će više ličiti na milenijalce. Nisu granice ni jasne, ni čvrste, mada su demografi, da bi ih podelili, postavili model koji je manje-više univerzalno prihvaćen. Gledati sve samo u kontekstu determinizma generacije, kao i gena koji isto nisu naša sudbina, predstavlja svođenje na faktore koji nisu jedini“, ističe Vukašinović.
Stereotip
Milica Vesković Anđelković sa Instituta za sociološka istraživanja navodi za NIN da se, za razliku od nauke koja generacije definiše na 10 godina, u novije vreme izdvajaju grupe generacija, koje pak nisu u svim delovima sveta određene istim periodom.
„Definišu se na osnovu određenih tehnoloških dostignuća, društvenih konteksta, mada se može reći da predstavljaju izvesni stereotip. Bebi-bum obuhvata period od 1946. do 1964, ali se, recimo, kod nas zna da je već 50-ih godina ta generacija bila gotova. Već od 1955. pa nadalje, generacije su bile sve manje brojne i potpuno se razlikuju od onoga što se dešavalo na Zapadu. To je najbolji primer da se generacije generalno ne poklapaju u svetu. Negde to jeste trajalo do 1964, ali negde je, kao kod nas, trajalo do sredine 50-ih“, navodi Vesković Anđelković.
Izbori u Srbiji 2023: Kako je generacija Z ispratila kampanju pred glasanje
Ona dodaje da uprkos tome što su potonje generacije određene prvenstveno prema tehnološkim dostignućima, nije moguće tvrditi da se svi pripadnici rođeni u nekim godinama mogu tim okvirom i identifikovati.
„Generacije se određuju i na osnovu stavova, kao i njihovog odnosa prema drugim generacijama. One nisu svuda iste. Pre bih vratila da se određuju na osnovu godine, odnosno perioda rođenja, ali u samim porodicama. Imate dve ili tri generacije zavisno od sastava porodice pa na osnovu toga možemo i da definišemo. Ova podela na generacije ima smisla ako gledamo dokle su na globalnom nivou stigli nauka i tehnika, komunikacije, kako se odvija društveni život, ali gledano po strogom odvajanju da neko mora da pripada baš toj generaciji koju određuje specifičan društveno-tehnološki koncept, ali ne možemo reći da treba generalizovati bukvalno na sve“, zaključuje Vesković Anđelković.
Izvor: NIN
