Пише: Војин Грубач
Изборима у Подгорици политичке карте су се снова измијешале на штету партија које су условно срушиле Ђукановића.
Условно, јер паклени Ђукановићев систем још није демонтиран и чека у засједи.
Коалиције ЗБЦГ и ПЕС/Демократе нису освојиле апсолутну већину у Подгорици, УРА и Јаков Милатовић су достигли циљ „таса на ваги“ али катастрофално лошим резултатом.
Од једанаест одборника с којима су оборили власт у Подгорици и ушли у изборну трку: остало им је шест.
ГП УРА има два, Милатовић 4 одборника, а ПЗП који је имао три одборника у прошлом сазиву: сада нема нити једнога.
Бранка Бошњак је остала „кратких рукава“ и успјела још једном ефективно почистити ПзП из смисла политичког постојања.
Опет, Нађа Љиљанић и Јевросима Пејовић су мјесецима демонстрирале како се неартикулисаном политиком, праћеном реторичким сиктањем може успјешно рушити и коначно срушити политичка личност Јакова Милатовића.
Укратко, Нађа и Јевросима су предсједника Јакова својим психоделичним политичким дејствима сасуле у прах и пепео, тако да им једино преостаје „метлом покупити“ његове тужне политичке остатке и бацити низ вјетар.
Господин Милатовић ће и поред огромног ускраћивања подршке гласача који су га подржали на предсједничким изборима и даље глумити предсједника државе.
Свима је јадно, па и њему да је остао „предсједник“ само двије скупине грађана, оних који подржавају: ГП УРА и Покрет за Подгорицу, што значи да је изгубио легитимитет владања.
Само је преостало да „пољуби руку Ђукановићу“ и у Подгорици уђе у коалицију са ДПС, да би циркуска представа била савршена.
Ако се то деси, Ђукановић ће опет лупати по сулундару, а тај звук ће бити реквијем за политичку судбину предсједника Милатовића, који нема никога да му каже да заустави срљање.
