Пише: Марина Радојевић
Задуженост грађана Црне Горе закључно са 31. августом достигла је двије милијарде и двадесет четири милиона еура, подаци су Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ). Највећи дио дуга, чак 43 одсто, односи се на готовинске ненамјенске кредите, док стамбени и кредити за адаптацију чине 33 одсто укупних кредита физичких лица. Из комерцијалних банака су нам потврдили повећано интересовање грађана како за новим тако и за рефинансирање кредита са већим износом. Економски аналитичари кажу да оваква ситуацију дугорочно може да представља проблем. Подаци Централне банке, по ријечима Јелене Обрадовић, указују на континуирани раст задужености грађана Црне Горе током протекле три године. У августу 2021. дуг је износио милијарду и 524 милиона еура, годину касније шест милиона више, 2023. увећан је 34 милиона да би за само годину достигао рекордан износ од двије милијарде 24 милиона. Само у августу грађани су се задужили 20 милиона еура.
Повећана кредитна активност комерцијалних банака, може се посматрати по ријечима Батрића Јањића из Хипотекарне банке и Слободана Ћаласана из Ерсте из више аспеката али је главни повећање зарада и пензија што је условило тражњу за већим бројем али и износима кредита.
Економски аналитичар Мирза Мулесковић каже да је то потпуно очекивано јер се због повећања зарада и пензија повећала с једне стране могућност задужења, а са друге повећање административним путем а не кроз повећање продуктивности И раста економије као посљедицу имало је раст цијена и већу потреба за новцем.
У марту је Централна банка покренула иницијативу за снижавање каматних стопа и како кажу из ове ревизорске институције неке банке су дале мањи а неке већи допринос у сладу са својим кредитним потенцијалом и удјелом на тржишту.
Убрзо након што је референтна каматна стопа ЕУРИБОР, почела да расте у јуну 2022, а која је условила повећање мјесечне рате Централна банка је договорила са комерцијалним банкама да клијентима понуде програме за што безболнији прелазак са варијабилне на фиксну каматну стопу.
Гледано дугорочно овакво стање може да представља проблем за финансијску стабилност грађана, сматра Мулесковић, а ако не будемо имали економску продуктивност у земљи можемо очекивати да се тренд задуживања настави.
Мора да се ради на диверсификацији привреде, изричит је Мулсковић, како посао у јавној управи не би био најатрактивнији, да у крајњем реална економија буде окосница развоја јер она је та која финансира све оно што је држава.
Извор: РТНК
