Пише: Туфик Софтић
Након свега што се последњих неколико мјесеци дешава, односно не дешава у локалном парламенту у Беранама, сасвим озбиљно размишљам да предложим Министарству јавне управе да некако кроз реформе и процес придруживања Европској унији, омогуће грађанима да могу макар привремено да увезу одборнике из неке развијене европске земље. Док се не ријеше елементарне ствари, мало рашчисти и разбистри политичка сцена у Црној Гори, а питање одговорности постави као императив приликом избора на ту функцију.
Ситуација у Беранама никада у мојој новинарској каријери дужој од три деценије није била тежа, и рекао бих, ступиднија. Запослени у Општини и општинским предузећима, међусобно несолидарни, довели су до тога да замало да Радио Беране због профитерства шаке политичара који су добро збринути, остане без плате јер нема ребаланса.
Овдје се већ морао направити оштар рез, и то су запослени у ЉЕ Радио Беране учинили. Прекјуче су упали у Општину и послије краће расправе “има пара – нема пара”, запријетили да ће блокирати све трансфере, односно да ће закључати канцеларије рачуноводства и зграду Општине. Тада је нађен начин да им се се овог мјесеца исплати зарада, као и свима. Видјећемо шта ће бити у октобру.
Занимљиво је у свему како су други набацили неке приходе и залихе пара па могу прегурати чак до Нове године, а никога није брига за локални јавни сервис, предузеће од посебног јавног интереса, има ли за овај или сљедећи мјесец.
Каже ми један нижи локални функционер, када су радници Радио Берана упали у Општину и били спремни да је блокирају, како је то требало урадити много раније и да треба сви да се дигну на ноге, да су се одборници измакли и наизглед незаинтересовано одуговлаче агонију, а све је могло да се прекине још у јулу, да су у Општини остали само нижи локални функционери, који се ништа не питају, на милост и немилост народа.
Коме агонија иде у прилог? Схватам да је одборницима свеједно, скоро сви су ухљебљени на државним јаслама са добрим и сигурним платама, а одборничка надокнада, одржавали или не одржавали сједнице, дође им за џепарац, евентуално покрива неку рату кредита. Један млађи је чак отишао дотле да је на колегијуму изјавио – “па шта и да нема плата?”. У Општини и предузећима, наравно. Није мислио на своју државну фирму, редовну и добру плату.
Оно, истини за вољу, није да није било тешких ситуација и криза раније у Беранама. Дуго радим овај посао. Сјећам се, рецимо, да оног јутра када ми се родила једна од ћерки, нисам имао пребијену пару у џепу, и пошао сам негђе да зајмам. Исто су била нека политичка превирања, и таман одем у локални радио да тражим аконтацију, а онда ми кажу како је нови предсједник општине обезбиједио и исплатио свих шест дужних плата. Ми старији радници смо запамтили добро тај датум, и од тада су ми ћерки дали надимак “срећни догађај”.
Било је свега и свега сам се нагледао, али овакав безобразлук одборника и оних који им диктирају шта да раде и како да се понашају, чему свједочимо у Беранама, још нисам видио. Једном ријечју, до сада невиђена неодговорност према запосленима и грађанима. Овакве ситуације и оваквог безвлашћа није до сада било.
Зато и размишљам да нам МЈУ допусти да увеземо из ЕУ неке одговорније представнике народа. Неке који неће чим сједну у одборничку клупу тражити услугу, неко запосљење за сина, ћерку, снаху, брата и све из узе и шире родбине. Није их народ за то бирао, него да раде у интересу заједнице и грађана.
Или да направимо размјену са неким градом из неке државе високо развијене персоналне свијести и одговорности, политичке и културне уопште. Они нама њихове одборнике на четири године, а ми њима ове наше. Баш да видимо шта би се десило да ово раде, рецимо, у Француској, гдје грађани преврћу контејнере и пале аутомобиле на улицама због поскупљења од неколико центи, а камоли оваквих проблема.
Е сад, ако би у процесу придруживања ово било дозвољено, мој колега и ја који смо већ до сада развили више бизниса, заправо идејних рјешења, јер од новинарства не може да се живи, искористили би прилику да регуструјемо таман још једну фирму под називом, “одборници – увоз, извоз”. Или “импорт, експорт”. Звучи ли боље, модерније? Енее, само треба имати кликер.
Извор: РТЦГ
