I na ovom samitu država EU i šest država zapadnog Balkana bilo isto kao i uvek – sporilo se oko toga da li bi te zemlje trebalo da računaju sa ’evropskom perspektivom’ ili ’obećanjem daljeg proširenja’. Za razliku od ranijih godina, ovoga puta su zemlje Zapadnog Balkana dobile neodređeno obećanje i mnogo toplih reči: ’Držite kurs, ne odustajte, nastavite tako. Cilj je pred očima’, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. I još: ’Mi smo evropska porodica’, piše nemački Velt.
Autor teksta postavlja pitanje: „Po kom osnovu Gruzija i Ukrajina nisu deo te porodice“, i „ko određuje šta spada u ’evropsku porodicu’: geografija, istorija ili političke kalkulacije?“
U tekstu se takođe podseća na 2003. i samit u Solunu kada je EU dala „euforična obećanja“ o proširenju, kako se otada vode mukotrpni pregovori sa Srbijom i Crnom Gorom, a kako Albanija i Severna Makedonija „čeznu da otpočnu“ pregovore.
„A Kosovo, koje priznaju samo 22 od 27 zemalja EU, i Bosna i Hercegovina, zemlja koju sve više podriva država u državi – Republika Srpska sa dominantnim ruskim uticajem – već dugo sanjaju o kandidatskom statusu.“
„Ono što je sigurno jeste da su Evropljani temeljito zeznuli proširenje EU na Zapadni Balkan“, ocenjuje Velt, ali i dodaje da za to nije kriv samo Brisel, već i zemlje-kandidati.
U tekstu se postavlja i pitanje šta je EU pogrešno napravila u pogledu Zapadnog Balkana. „Pored obećanja o pristupanju, tu je i tehnokratsko uspostavljanje tzv. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je trebalo da čvršće veže region za EU. Tu je ponuđen kompletan program briselske birokratije: godišnji samit, Savet pridruživanja, Odbor za pridruživanje, Parlamentarni odbor forumi građanskog društva. Tako bi trebalo da izgledaju savršeni članovi po tzv. kopenhaškim kriterijumima, koji se drže demokratskih principa, institucionalno su utvrđeni i ekonomski u potpunosti razvijeni“, piše Velt i naglašava da je istovremeno veoma malo novca investirano u taj region.
O problemu šest balkanskih zemalja list citira i direktorku istraživačkog odeljenja berlinske Fondacije za nauku i politiku Barbaru Lipert: „One su uhvaćene u vrzino kolo lošeg upravljanja i ekonomske i socijalne bede“.
U tekstu se navoda da je „sramota da se EU udvara akterima poput srpskog predsednika Vučića koji hvali Kinu, sa Rusijom održava vojne manevre, i zaključuje privredni sporazum sa Evroazijskom unijom kojom dominira Rusija i oštro postupa prema opoziciji u zemlji“, prenosi Dojče vele.
Takođe se napominje da je jaz između pojedinih balkanskih zemalja i dalje dubok, da je nepoverenje veliko, a spremnost na saradnju osrednja. „Važno bi bilo da tih šest zemalja konačno uspostave regionalno tržište, umesto da se u svim problemima oslanjaju na EU.“
List Velt zato zaključuje: „Proširenje EU mora generalno da se zaustavi! Evropskim lažima Zapadnom Balkanu mora doći kraj. Umesto da veštački održavaju iluzije o pristupanju, Evropljani bi trebalo da kažu istinu, kako te ljude ne bi i dalje razočaravali i time sukcesivno destabilizovali region. Jasna poruka mora da bude: neće biti punopravnog članstva.
U slučaju Zapadnog Balkana troškovi integracije bili bi previsoki, pa bi unutar Unije doveli do borbe oko raspodele sredstava i nastavili da erodiraju ionako krhku tvorevinu EU. Zemlje Zapadnog Balkana moraju da razviju snažnu volju za reformama i pomirenjem, umesto da se bave himerom budućeg pristupanja“, zaključuje Velt, uz dodatak da je „važno da se region i dalje podržava iznosima koji se mere milijardama“.
„Najavljenih 30 milijardi evra za narednih sedam godina su korak u pravom smeru. Postoji opasnost da se Kina, Rusija i Turska rašire po regionu Zapadnog Balkana, ali je ona marginalna. Rusiji nedostaje novac, a iskustva koja zemlje imaju sa Kinom su razočaravajuća“, zaključuje novinar lista Velt.
Izvor: Politika
