Visoko plaćene poslove više nije tako lako naći u najvećoj ekonomiji evrozone
Pišu: Olaf Storbek i Patriša Nilson, Frankfurt
Prevod: M. M. Milojević
Nagomilavanje radne snage posle pandemije i stroga pravila zaštite prava zaposlenih prikrivaju zabrinjavajuće promene na nemačkom tržištu visokoplaćenih proizvodnih poslova. Nakon što je pala na istorijski najnižih 4,9 odsto u proleće 2016, stopa nezaposlenosti u najvećoj ekonomiji evrozone je porasla na 6 odsto, prema podacima Federalne radničke kancelarije. Iako je ovo i dalje ispod proseka za evrozonu – i manje od polovine stope koja je posvedočena na prelasku iz 20. u 21. vek – ekonomisti i pravnici misle da je stanje na tržištu rada gore nego što upućuju najvidljiviji statistički podaci.
Oni upozoravaju da brojke maskiraju pad broj avisoko kvalifikovanih i dobro plaćenih poslova u proizvodnom sektoru, uz dodatne probleme koji dolaze pošto se industrijski giganti bore sa visokim cenama energenata, slabim izvozom i tehnološkim promenama. Nekada poletno tržište rada pati od hiljadu udaraca sa raznih strana, kaže Karsten Brzeski, glavni ekonomista holandske banke ING, dodajući da „to još uvek nije došlo do svesti“ političara i šire javnosti.
Dok se u Nemačkoj i dalje otvara veliki broj nisko plaćenih radnih mesta, vitalna zemaljska automobilska industrija koja doprinosi nacionalnoj ekonomiji sa 546 milijardi evra bori se da preživi prelazak na automobile na baterije, kojima nije neophodan tako zahtevan inženjerski rad – ili toliko vešta radna snaga – kao za vozila koja se napajaju naftnim derivatima. U ponedeljak, generalni direktor Folksvagena Oliver Blume objavio je plan da se odustane od obećanja kompanije da neće biti umanjenja broja radnih mesta do 2029. godine. Takođe se razmatra zatvaranje fabrike u Nemačkoj, nešto što se nije desilo tokom osamdeset sedam godina duge istorije ove kompanije. Zaposlenost u automobilskom sektoru dosegla je vrhunac 2018. godine, i opala je za 6,5 odsto na 780.000 zaposlenih radnika prošle godine. Verovatno će dodatno pasti pošto konkurencija stranih proizvođača električnih automobila pritiska Folskvagen. Mercedes-Benc i Be-em-ve.
Domaća mreža snabdevača proizvođača automobila je teško pogođena. Anketa među pedeset ovih kompanija, koju je sprovela konsultantska kuća Horvat u avgustu, otkriva da šezdeset odsto njih planira da umanji broj zaposlenih u Nemačkoj tokom narednih pet godina. Kontinental, treći najveći nemački snabdevač, sa godišnjim prihodom od 41,4 milijarde evra, odlučio je da istupi sa tržišta delova za automobile i da se usredsredi na gume. Ukida hiljade radnih mesta dok se priprema da izađe sa tržišta senzora i kočionih sistema.
U drugim sektorima, velike kompanije poput SAP-a, Mielea i Bajera objavile su tokom ove godine ukidanje 55.000 radnih mesta, prema proračunu Fajnenšel tajmsa – iako su neka od ukinutih radnih mesta u pogonima ovih kompanija izvan Nemačke. Drugi industrijski giganti poput Tisenkrupa i BASF-a pregovaraju sa sindikatima o ukidanju za sada još neobjavljenog broja radnih mesta. Bernd Ficenberger, direktor Instituta za istraživanje zaposlenosti, IAB, opisao je situaciju na nemačkom tržištu rada kao „veoma zabrinjavajuću“. „Neke od najpouzdanijih kompanija počele su da preispituju poslovanje (u Nemačkoj) koje je dugo bilo veoma uspešno“, kaže Ficenberger. Ulrih Sitard, partner u pravničkoj kompaniji Frešfild Brukhaus Deringer koji savetuje neke od najvećih kompanija u zemlji o smanjenju broja zaposlenih, kaže da se njegov rad u vezi sa viškom zaposlenih udvostručio u poslednje dve godine.
„Moj utisak je da je ukidanje radnih mesta u najvrednijim nemačkim kompanijama (blue-chips) poraslo na najviši nivo još od finansijske krize“. Uz ekonomiju koja se smanjuje tokom tri od prethodnih šest tromesečja, neki veruju da kompanije drže više zaposlenih radnika nego što im je potrebno.
Umesto da srežu broj radnih mesta, kompanije zadržavaju ljude iz straha da sve brže starenje nemačkog društva može da vodi široko rasprostranjenom nedostatku kvalifikovanih radnika. „Dvadeset godina ranije, dve uzastopne godine slabe ekonomske aktivnosti bi izazvalo mnogo veći skok nezaposlenosti“, kaže Holger Šefer, stručnjak za tržište rada u Nemačkom ekonomskom institutu IV, istraživačkoj ustanovi koju finansiraju poslodavci. Porast nezaposlenosti bi se takođe magao, barem delimično, objasniti pristizanjem oko milion izbeglica iz Ukrajine, od kojih su tri četvrtine radno sposobne. Iako je dvesta hiljada našlo posao, dvesta deset hiljada prima naknadu za nezaposlene i još trista hiljada prolazi obuku. Pošto su radnici zaštićeni strogim nemačkim zakonima o radu, kompanije pokušavaju da izbegnu otpuštanje, te umesto toga pokušavaju da dođu do konsenzusa sa radničkim savetima nudeći izdašne pakete za dobrovoljno raskidanje radnog odnosa.
Uključujući planiranje i pripreme, pregovori sa radnicima „mogu lako da potraju i godinu dana“, kaže Sitard, i poslodavci uobičajeno nude između polovine mesečne plate i mesečne plate po godini rada kao otpremninu. „U nekim sektorima kao što je hemijska industrija to se penje i na 1,5 mesečnu platu“, kaže.
Kontinental je među kompanijama koje pokušavaju drugačiji pristup. Oni su 2019. godine otvorili obrazovni centar za preobuku kako bi „izgradili mostove prema novom zaposlenju“ za zaposlene koji će ubrzo ostati bez posla. Radnici u automobilskoj industriji su sticali nove veštine u oblastima kao što su robotika, logistika i elektrika. „Imam osećaj da su vrlo dobre godine u automobilskoj industriji (okončane i) da će sada uslediti opadanje“, kaže direktor Kontinentala za radničke odnose, Arijana Rajnhard za Fajnenšel tajms. „U prošlosti, ranije biste penzionisali pedeset sedmogodišnjake kako biste postigli svoje ciljeve. Ali ovi ljudi su potrebni tržištu rada – oni su kvalifikovani radnici, koji plaćaju poreze i kupuju više (dobara)“. U nemačkoj hemijskoj industriji koja zapošljava 480.000 ljudi, „deindustrijalizacija je u punom zamahu“, upozorila je komora ove industrije VCI u oktobru 2023. godine u pismu upućenom zakonodavcima u Berlinu. Sektor, koji obuhvata osam odsto ukupne nemačke potrošnje energije, bori se da opstane nakon dramatičnog skoka cene gasa od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
BASF, najveći poslodavac, umanjuje proizvodne kapacitete u Nemačkoj i proširuje proizvodnju u Aziji. Izmeštanje proizvodnje dovodi do trajne štete po ekonomski kapacitet. „Fabrika hemijske industrije koja se zatvari u Nemačkoj se neće vratiti“, kaže Šefer. Jedan od razloga zbog čega ova zabrinutost nije postala raširenija jeste što nemačko tržište rada i dalje povećava ukupan broj raspoloživih radnih mesta.
Proračuni Federalnog statističkog ureda pokazuju da je ukupan broj ljudi koji radi porastao do rekordnih preko četrdeset šest miliona. Problem je u tome što su poslovi u proizvodnji koja nestaje bolje plaćeni od poslova u sektorima staranja o deci, staračkim domovima, zdravstvu i obrazovanju. Iako su i ove nove uloge vitalno važne za društvo, strahuje se da u Nemačkoj nastaje tržišta rada prvog i drugog reda, što vodi nedostatku rasta dohotka, povećanoj nejednakosti i višoj javnoj potrošnji. „Ne možemo da živimo samo od toga da jedni drugima čuvamo decu i da se podučavamo“, kaže Šefer.
Izvor: Fajnenšel tajms
