Piše: Filip Dragović
Juče čitam tekst od kog je Ž.Ivanović htio da napravi predizborni bilbord Jakovu Milatoviću, ali je, rekao bih, toliko uprskao da sve liči na spomenik „palom borcu“. Palom – figurativno, borcu – za fotelje, doslovno.
Naime, Ivanović je za zamišljenog protivnika izabrao onog koga su mu nacrtale Vuč(el)ićeve „Novosti“. Izvjesni Marko Parezanović, srbijanski UDBA-š, dan prije prikazan u SNS glasilu kao „heroj srpskog sveta“ poslužio je kao centaršut „Lovcu na zmajeve“ da podigne opštenarodni ustanak građanske CG (sa Jakovom na čelu) protiv mrskog okupatora! Sve ono što je donedavno ismijavao u svojim kolumnama, fingirani nacionalistički sukob i njegove aktere, sad je Ivanović pretočio u radnu akciju u koju se, bez ostatka, uključuju Vijesti. Što bi prošlogodišnji Željko rek’o: mula Vučić protiv mule Jakova, a u njihovoj pozadini armagedonski boj biju Željko I. protiv Marka P. Naravno – za pravo, čast i slobodu Crne Gore… pardon Srbije i srpstva.
Sličnu, nešto providniju akciju centaršuteva i nabacivanja „dugih lopti“, međusobnih duplih pasova i tzv. telefoniranja, već duže vremena igraju A. Raković u Beogradu sa ovdašnjim „rakovićima“ kakvi su D. Šuković, A. Nikolaidis i ekipa sa fantomskog FCJK. Po sistemu: što jedan okom – drugi skokom. Taj skok je nekad sa motkom a nekad i bez motke, zavisi od političkih okolnosti. Ali da se jedan drugome nameštaju što na volej, što na penal, svakom normalnom građaninu je očigledno.
Šta je cilj ove šovinističke farse? Održavanje neprestanih tenzija na relaciji Beograd – Podgorica (od nedavno, to se čini i na relaciji Podgorica – Zagreb, Jakovljevom i Ivanovićevom dramaturgijom oko rezolucije o Jasenovcu). A zašto to rade?
Pa da nikada, ovdje u Crnoj Gori, do vazduha i mjesta pod Suncem, ne dođu one teme i ideje koje će unaprediti ovo društvo: ekonomski prosperitet, sekularna odvojenost države od Crkve, smanjenje identitetskih tenzija i sl.
Taman misliš da na olajavanje mitropolita SPC na Cetinju autorsko pravo imaju specijalci Boban B. i onaj Bursać, kad ono „Večernje Novosti“ iz Beograda nabace, a Željko smečuje frapantnu informaciju da je mitropolita crnogorskog izabrao i postavio ne narod, ne Crkva, nego neki Parezanović. Tek što se upristojimo i razaznamo da Srbi u Crnoj Gori, sa sve srpskim jezikom, postoje prije Karađorđevog ustanka i Kočine bune, kad ono – njih su stvorili i održavaju u životu „srpski svet“ i Vučićeve birokrate u tamo nekoj beogradskoj kancelariji.
Ako je ova priča uslov da Jakov i Dritan pređu cenzus na predstojećim podgoričkim izborima, i ako se „Lovac“ spustio toliko nisko da ne registruje blato u kom se zaglibio, ne brinem za učinak Evrope sad 2 i 44. multi-etničke Vlade Crne Gore. Oko njih su magle, izmišljotine i bajke, a ne čvrsti zid problema.
