Пише: Непознати аутор
Мала добронамјерна навијачка пародија на „Ламент“ Милоша Црњанског, која има намјеру да прикаже историјат Звездиних великих европских окршаја, који ће, вољом жријеба, ове јесени, имати своје репризе у лигашком формату Лиге Шампиона.
Прољеће 1981. и четвртфинале Купа шампиона, добар реми у Милану против Интера, и велика нада за пролазак у полуфинале… Али једна клизава лопта на расквашеном терену која је прешла нашем голману преко руке и ушла у гол, и друга која је скакутала по гол-линији Интеровог гола, и није хтјела преко, Одлучили су да тада не прођемо даље….
Ти међутим и данас играш против најјачих ривала, и опет те пут на неро-азуре води,
Сви бисмо се радовали да се понови она ноћ, кад са Меаце одосмо непоражени, И да се Јадран храброшћу преброди….
Јесен, 1984, – прво коло Купа шампиона, и двомеч са Бенфиком која је чинила готово цијелу репрезентацију Португала, са невиђеним преокретом у Београду, од 0 : 2 до 3 : 2, са хет-триком Јањанина Рајка, И данас снимак те побједе мути памет свима, али у реваншу није било ни близу добре игре….
Ти међутим и ове године дочекујеш Бенфику, са заносом истим почетним и смјелим,
Па нека буде опет побједа у Београду, и нека се Бели град и тада зове црвено -белим….
Јесен 1982, Барселона са Марадоном у Београду – Куп побједника купова, друго коло. И још један незаборавни меч са мајсторијама Дијега али и Јањанина. Частан пораз и прави спектакл. Па опет Куп купова, јесен 1996, и Барселона у Београду са правим „дрим тимом“ ( Стојичков, Ривалдо, Роналдо, Попеску, Фиго…) који је дрхтао до краја да сачува реми што га је водио даље….
Ти међутим и сад чекаш Барселону, по трећи пут под својим фудбалским сводом.
Па ако памтимо најприје пораз, па реми, сад, из трећег покушаја нећемо бити задовољни бодом.
Милан, по четврти пут, након чувене магле из 88-ме, и два двомеча са њима у 21. вијеку…. Никада се нијесу наиграли против Звезде, ни на Сан Сиру ни на Маракани… али за нијансу, пенал ил стативу сваки пут са штитом, а ми јуначки на њему….
Ти међутим опет идеш на Сан Сиро. Италијанаки стадиони са именима светаца, доносе ти полет и спортску срећу,
И сад нека буде слично, и нека све пршти, Нек се у Милану диве Звездином умијећу….
Јесен 2004, сјајан двобој у Београду, против ПСВ-а, и побједа препуна Звездиних подвига: Пантелић, Јанковић, Жигић и Дудић . 3 : 2 за црвено-беле против јачег од себе, и опет реванш ма ни близу тога, и једно од оних горких испадања…
Ти међутим и сад, дочекујеш овај тим, који нема снагу баш најјачих ривала,
а стадион „Рајко Митић“ натопљен искуством и подвизима до којих је Звезда доћи знала.
Исте те јесени 2004 прије ПСВ, Звезда се поигравала са швајцарским Јанг Бојсом. Био је то први од многих мегдана који су подијељени са „младим момцима“ . И углавном са добрим партијама на терену у Берну, са сјећањем на болни прошлогодишњи пораз….
Ти међутим сада опет ћеш ка Берну, са својим младим момцима против тих „јанг бојса“, гледајући на њих као на дужнике,
Од те утакмице, у овом такмичењу за побједу неће бити боље прилике….
Прије пар година у Лиги Европе поразан двомеч са кнежевским Монаком, уз посебно лошу игру баш тамо, на азурним обалама Средоземља…. и као да и тамо остадосмо дужни, макар боље игре па и резултата…
Ти Звездо међутим, сада имаш шансу да покажеш ко си, баш ту у Монаку,
Да засијаш ко некад, када је најтеже, у европској тмуши и све већем мраку….
Никад против Штудгарта играли нијесмо, али знамо Њемце, поготово код куће…. испраћали Бајерн, Келн и Кајзерслаутерен са голова пуно у њиховој мрежи….
Ти међутим знаш да то није крај, и да Штудгарт није име од ког се зебе,
Настави да играш као у оно вријеме, кад ни Њемци ништа нијесу могли против тебе
