Пише: Милош Милојевић
Од повлачења Џоа Бајдена из изборне трке и атентата на Доналда Трампа протекло је свега неколико недеља а ток америчке изборне кампање у потпуности се престројио. На Републиканској изборној конвенцији Доналд Трамп је представио своју платформу и кандидата за потпредседника Џ. Д. Венса, сенатора из Охаја који се у потпуности приклонио Трамповој популистичкој струји унутар Републиканске странке.
С друге стране, кратко су потрајале недоумице ко ће бити председнички кандидат Демократске странке – Камала Харис деловала је, по старешинству као најразложнији избор, и упркос неконвенционалном притиску страначког вођства на председника (видети чланак у броју 820) да се повуче из трке нису се определили да оду корак даље и приреде отворену страначку конвенцију која би вероватно потцртала дубока унутарстраначка неслагања када им време није.
Кампање обе странке сада се своде на узајамне нападе без сучељавања ставова о политичким опредељењима и детаљнијег разматрања политичких решења. То је, уосталом, тренд који је појачан од избора 2016. године. Наиме, према истраживању Веслијевског медијског пројектафцф из 2017. садржине реклама у изборној кампањи 2016. године око две трећине порука кампање Хилари Клинтон било је усмерено против личности супарничког председничког кандидата док се свега око једне четвртине односило на предложена политичка решења или критику политичких предлога друге стране. Био је то знатан скок тренда који се може уочити још од председничких избора 2004. године – на претходним 2000. године, на којим су кандидати били Џорџ Буш Млаћи и Ал Гор, рекламне поруке које су се односиле на политичка решења обухватале су седамдесет одсто републиканске и шездесет одсто демократске кампање док се остатак односио на мешовите поруке, уз изузетно мали удео оних које су се непосредно односиле на личност кандидата. У наредној изборној кампањи дошло је до извесног пораста рекламних порука које су се односиле на личност кандидата, али то ни изблиза није подсећало на кампању 2016. године. Ни Мекејнова кампања против Обаме нити Обамина кампања против Мекејна 2008. нису садржале ни приближно толики удео личних напада.
Сада делује уобичајено да кандидати превасходно говоре о личним мањкавостима друге стране – толико да ни после неколико недеља од истицања кандидатуре Камала Харис није имала ниједан интервју у којем би подробније говорила о политичким решењима за која се залаже.
ОБРТ РАСПОЛОЖЕЊА
У америчким медијима главног тока, претежно лево либералне оријентације, као да су одахнули када се после неколико недеља нећкања Џо Бајден повукао са гласачког листића. То је, може се наслутити из истраживања јавног мњења, расположење и доброг дела демократске гласачке базе. Камала Харис је добар кандидат јер није – Џо Бајден. Упитаност да ли је председник уопште способан да учествује у изборној кампањи и да потом обавља председничке дужности била је обогаљујући чинилац за Демократску странку, и знатно је олакшало посао кампањи Доналда Трампа.
Када је измакнута најочигледнија и најлакша мета и расположење гласачког тела се донекле изменило. Ранија истраживања јавног мњења давала су знатну предност Доналду Трампу у низу превртљивих држава, укључујући и уобичајена демократска упоришта на северу земље, у Пенсилванији, Мичигену и Висконсину. Однос гласова у овим државама по свој прилици ће одиграти кључну улогу у распореду изборника. Међутим, у недавном истраживању јавног мњења које су спровели Њујорк тајмс и Сијена колеџ међу вероватним гласачима између 5. и 9. августа у споменуте три државе 50 одсто њих се опредељује за Камалу Харис док се 46 одсто определило за Доналда Трампа. Када се међу кандидате уврсти и Роберт Ф. Кенеди вођство Харис остаје 5 процентних поена у Мичигену, два у Пенсилванији и шест у Висконсину. Кенеди ужива све мању подршку која је просечно у овим државама око пет одсто (делује да се гласачки блок који је Кенеди окупио поделио – део његових гласача склоних Демократској странци враћа се свом првобитном опредељењу док они који су либертаријански настројени, те би им хипотетички била ближа Републиканска странка и даље опредељују за њега).
Више је истраживања који упућују на сличан тренд. Не би им требало приписивати коначан значај. Сигнали се мешају са статистичком буком, а истраживачи јавног мњења по обичају прецењују удео демократа међу бирачима те онда деформишу узорак на штету републиканског кандидата. На лето уочи избора 2016. и 2020. године Трамп је заостајао далеко више за својим демократским опонентима.
Међутим, несумњиво је да и јавна окупљања, митинзи и истраживања јавног мњења упућују да су америчке демократе превладале утученост и да постоји ентузијазам према не-Џоу, ко год да је у питању. Камала Харис, упркос три и по године потпредседничког мандата, није се истакла по нарочитој политичкој активности нити по предложеним решењима. Оно за шта се залагала у својој рано окончаној кампањи на унутарстраначким изборима за кандидата Демократске странке сада јој је више оптерећење него предност – опаске о укидању приватног здравственог осигурања, амбивалентном односу према контроли јужне америчке границе те кокетирање са забраном експлоатације нафте хидрауличким фрактурирањем су већ сада постала муниција републиканских маркетиншких стратега.
Отежавајућа околност може бити и избор потпредседника – гувернера Минесоте Тима Волца чији се положај на идеолошком страначком сматра много левљим у односу на све тањи страначки центар. Његова политика жестоких ограничавајућих мера током пандемије, инсистирање на обавезном вакцинисању упосленика у јавним службама, благонаклон став према рушилачким демонстрацијама у лето 2020. године после смрти Афроамериканца Џорџа Флојда те проблематичне тврдње којима је по свој прилици прецењивао своју војну службу су бреме које ће покушати да искористи друга страна. И сам његов избор, у односу на изгледнијег гувернера Пенсилваније Џона Шапира упућује на дубоке поделе унутар странке – Шапиро је популаран гувернер у једној од држава које би могле да преломе изборе те је по много чему умеренији од Волца или Харис.
Да ли је његова кандидатура осујећена због јеврејске народности и отворених проционистичких ставова у време када је, због рата у Гази, приметно снажно анти-израелско расположење унутар делова бирачког тела Демократске странке? Иако ће одговор на ово питање остати на нивоу спекулација само његово отворено постављање у медијима показује извесну напетост унутар странке која може постати и изборна слабост.
ПОТРАГА ТРАМПОВЕ КАМПАЊЕ
Утисак који за сада одаје Трампова кампања јесте да се и даље трага за идеалним приступом усмереним против новог кандидата. У појединим јавним наступима Трамп делује озлојеђено јер му је измакла лака победа, чист зицер, спортски речено. Његов потпредседнички кандидат Џ. Д. Венс је за сада мета жестоких напада: четрдесетогодишњак који је оставио дугачак траг на интернет форумима и друштвеним мрежама заступао је ставове који би се могли окарактерисати неконвенционалним у односу на медијалног гласача. То би могло да отежа положај Трампове кампање посебно јер је једна од истакнутих предизборних тема питање доступности абортуса, око чега у САД постоје непремостиве поделе. Спољна политика коју заговара Венс у већој мери позива на америчку уздржаност и повлачење из светских дешавања у односу на препознатљиве ставове Доналда Трампа.
Трамп је пропустио прилику да престроји свој приступ кампањи после атентата у пенсилванијском градићу Батлеру 13. јула, те да покуша да постане кандидат националног обједињавања. Велики део јавних наступа троши на ситничаве нападе укључујући и на друге републиканске политичаре који му нису до краја наклоњени или не прихватају његове тврдње о кривотвореним изборима 2020. године.
Кампања се сада претвара у прилично изједначени рвачки меч. Понеки успех или ефектну фразу бележи једна страна, понеки друга. Трамп митингује наоколо, приређује донаторска окупљања и напада противничку страну да му краде идеје (недавно је Камала Харис истакла да се залаже за неопорезовање напојница што је раније предлагао Трамп а још раније републиканци либертаријанске оријентације).
Ствари би се могле битно променити уколико медијски наступи Камале Харис постану чешћи а њени политички предлози буду преиспитивани у негостољубивом медијском окружењу. Или уколико се нека од проблематичних тврдњи потпредседничког кандидата, посебно оне о војној служби, разбукта до нивоа озбиљног скандала.
За Трампа, са друге стране, највећа опасност је оно што му је понекад и највећа предност: импровизовање и неусредсређеност. Док поједини републиканци сугеришу да би требало да се усредсреди на неколико проблема који тиште јавност и за шта она сматра одговорном Бајденову администрацију – масовна илегална имиграција, инфлација и други економски проблеми – он олако прелази са једне на другу тему, укључујући расни идентитет противкандидаткиње, величину окупљене масе на митинзима и друге маленкости. Понекад се те теме прилепе уз ухо бирача, понекад не.
Небојша Поповић: Трампов потпредсједник који је “катастрофа за Украјину”
До избора је остало још много времена и много потенцијалних кризних и изненађујућих момената. У суботу, 11. августа, Трампова изборна кампања је саопштила да је хакована њена електронска пошта те да иза стога стоје страни чиниоци који би да се умешају у америчке председничке изборе. О овом материјалу први је почео да извештава Политико наводећи да је од 22. јула почела да пристиже преписка од анонимног извора који се потписивао као „Роберт“. „Ови документи прибављени су илегално и са намером да утичу на изборе 2024. године те да унесу хаос у демократски процес“, изјавио је портпарол Трампове кампање Стивен Чеунг.
Упитно је како ће се медији носити са овим материјалом. Већи део медија главног тока себи још увек не може да опрости неопрезно баратање материјалом о Хилари Клинтон који је објавио Викиликс уочи избора 2016. године. Овом извештавању нашироко се приписује велика улогу у преламању исхода избора.
Договарају се дебате између Трампа и Харис односно Венса и Волца. Разлика је танка и трка ће бити тесна – ко боље искористи неку противничку неизнуђену грешку може да за неколико делића процента заврши као изборни победник.
Извор: Печат
