Албанска елита има консензус око тога да је начин опстанка „хрватских Срба“највише што се Србима на Косову и Метохију може „дати“.
Пише: Александар Живковић
Укидање политичког субјективитета Срба на Косову и Метохији, праћено застрашујућом тишином званичног Београда, све више се претвара у егзистенцијалну драму. Без икакве правне сигурности, а суочени и са ударима на приходе, радна места и имовину, Срби се исељавају, влада у Београду наводи податак о већ 15% исељених са Севера, а стварни број је вероватно већи.
Тренутни статус преосталих косовскометохијских Срба јесте статус обесправљене верске мањине, чији су и најсветији манастири, по ставу УНЕСКО, угрожени.
Има, разуме се, много појединаца и група које се исказују солидарност, али нема на видику организоване политичке снаге која би поставила за главни циљ преокретање садашњег стања. Штавише, окретање главе од косовске трагедије се шири међу нашим народом. То је људски разумљиво, тешке теме, оне у којима се открива беспомоћност, од давнина се избегавају. Неки у томе, чак, виде мудрост.
Но, у коначници избегавање сусрета са стварношћу јесте кратковидост, која се плаћа високом и личном и националном ценом. Они који виде у Србији прече проблеме од Косова, треба сами себи да одговоре на питање: да ли би се дошло до оволике правне несигурности у држави да се није бесомучно трговало правима Срба на Косову и суверенитетом Србије?
Од власти која је дозволила да јој Курти поставља услове за преговоре, не треба се, упркос очекивањима толиких „великих Срба“, ничему надати. Ничему добром. Више се не треба исцрпљивати ни у коментарисању њених медијских спинова.
То је болна лекција и за саме Србе на Косову и Метохији. Једини начин да поправе свој положај јесте да се самоорганизују; безсујетно сарађују са преосталим национално и антиколонијано оријентисаним групама у „ужој Србији“, Српској, Црној Гори и дијаспори; добро интелектуално да размотре све моделе „опстанка“ који им се нуде, од информативних портала (сада: обавезно латиничних!), преко заштите образовних и здравствених установа (које ће следеће бити на удару), до проналажења пута економског самоодржања.
Када рекох моделе „опстанка“, мислио сам на онај који је већ програмиран и већ се спроводи. То је онај у коме опстају „хрватски Срби“. Албанска елита има консензус око тога да је то највише што се Србима на Косову и Метохију може „дати“. За то има подршку тзв. међународне заједнице. И не треба имати никакво завравање у том смислу. Последњи је тренутак да се таква судбина избегне.
