Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 4

На дневном реду судбине Европе: Култура живота или култура смрти

Журнал
Published: 4. октобар, 2021.
Share
Демографска осека je примијетна у скоро свим европским земљама (Фото: logicno.com)
SHARE

Виктор Орбан није први у Европи који се фокусира на питање демографије као једно од најважнијих. Међутим, он јесте најупорнији и изгледа – најзаинтересованији за ову ствар. Четврти пут заредом организовао је у Будимпешти демографски самит, привлачећи бројне појединце из политике и академске заједнице да узму учешће, ширећи тако „интелектуални кружок“ и посљедично – укључујући у расправу већи број тема.

Contents
  • Помоћ родитељима враћа се у систем
  • Резултати пописа све више шокирају
  • Популациони банкрот
Смањење популације на југоистоку Европе између два пописа мјери се милионима људи (Фото: nezavisnost.com)

Мађарска је далеко одмакла у дефинисању мјера за подстицање родитељства. То се одавно више не темељи на суштински најједноставнијем моделу – исплати дечијих додатака, већ увођењу посебне институције која се у Русији назива „матерински капитал“, а подразумијева гарантовање стамбених кредита (тренутно износи око 35.000 еура и бесповратан је за породицу која добије и треће дијете), ослобађање од пореза на зараду, прогресивно смањивање плаћања различитих дажбина…

Поента није само у обезбјеђивању финансијских бенефиција, већ има и економску и друштвену димензију. Прво, евидентирано је да су вишедетне породице (без обзира да ли се у њих убрајају породице са двоје или више дјеце) својеврсни покретачи микроекономских процеса. У месту живљења, ове породице троше више на обавезно и додатно образовање дјеце, учење језика, спортске активности, културне садржаје, здравствене услуге, напослијетку и за ширење стамбеног простора, што изискује и кредитно задуживање, уз све остале уобичајене трошкове.

Помоћ родитељима враћа се у систем

Једноставно, преко поменутих субвенција новац се „враћа у систем“ и подстиче економску динамику, не одлази на „луксузне потребе“ и „не излази“ из „локалне заједнице“. Критичари говоре да је то „кап у мору“, али од много капи протеком времена може се формирати река.

Друго, тако се у најбољем маниру спроводи „инклузивна политика“. Родитељима је у интересу да „трче за сваким послом“, укључују се у привредне и друштвене активности, када им се гарантује изједначавање бруто зараде са нето платом, њима је и те како исплатива опција да више раде. Субвенционисање тада престаје да буде „социјална категорија“ па се и избегавају расправе типа – а зашто би се из буџета исплаћивали дјечији додаци и оно чувено – а што су рађали толику дјецу када не могу да их издржавају?

Пракса показује да су родитељи из оваквих породица спремни на веће жртве, већа одрицања и да код њих постоји свијест о неопходности да више раде. Опет, сав тај додатни новац у највећој мјери троши се на потребе у локалној заједници и кроз порезе на купљене производе и услуге враћа у буџет.

Што се државне касе тиче, ти подстицаји у крајњој линији не представљају минус. Али, када говоримо о ономе што истраживачи подразумијевају под термином „људски капитал“, плусеви су вишеструки. Не може се друштво развијати без дјеце, не може се ни оптимистично размишљати о будућности, не може се ни пунити буџет, осигуравати национална безбједност, унапређивати наука и образовање.

Резултати пописа све више шокирају

Иако је демографска осека примијетна у цијелој Европи, уосталом из године у годину Њемачка издваја све више са „покривање рупа“ у пензионом систему, државе са истока континента су у најгорем положају.

Човјечанство ће се наћи у етапи „популационог банкрота“ (Фото: Subotica.com)

На ионако лоше показатеље о бројевима новорођених и умрлих, чији су узроци вишеструки, надовезала се галопирајућа миграција младог (и углавном образованог) становништва ка западним земљама. То се детектује и у сиромашнијим чланицама ЕУ.

Њемачка тако „компензује дефицит“ пријемом становништва из Пољске, Бугарске, Хрватске, Србије… Донекле се сналазе и Пољаци, отварањем граница за Украјинце, Мађари привлачењем сународника из окружења, али суштински – отворено је колико такав приступ може трајати?

Прелиминарни резултати пописа из Сјеверне Македоније шокирали су јавност, а биће још шокова како се буду објављивали ови подаци и другдје на Балкану. Смањење популације на југоистоку Европе између два пописа мјери се милионима људи.

Популациони банкрот

Дарел Брикер и Џон Ибитсон у сјајној монографији Празна планета упозоравају да ће се нешто слично, већ за три деценије, наставити широм свијета.

Промјена начина живота, усвајање другачијих вриједности и неумитност нове фазе демографске транзиције утицаће да се човјечанство нађе у етапи „популационог банкрота“. У њиховом закључку има логике. Исто као што има логике у томе да ће овакав сценарио произвести драматичне политичке и друштвене промене. Толико драматичне, да их у овом тренутку не можемо ни замислити.

На будимпештанском самиту разговарало се и о наметању другачијих вриједности. Мајк Пенс, донедавно потпредсједник САД, нагласио је:

„Наше породице изградиле су наше цивилизације, оне треба да буду обновљене и очуване. Јаке породице стварају јаке заједнице, а јаке заједнице стварају јаке нације.“

Овдје треба имати у виду да појам нације, како га употребљавају амерички конзервативци, подразумијева заправо културе, цивилизације. Дефиниција породице се мијења, као и однос према насљеђу, традицији и што је посебно примијетно – вјери. Боголики човјек замјењује човјеколиког Бога. Са таквом промјеном, све је теже разлучити разлику између добра и зла.

Очекивано, због расправа, тема и порука, из другог дијела „европске јавности“ самит је окарактерисан као „антицивилизацијски“, скуп заговорника антимигрантске политике, хомофоба и радикала различитих убјеђења. Свако брани своје позиције. Прича о демографској обнови и породичним вриједностима не иде заједно са „геј парадама“ и концептом родне равноправности.

И управо тај моменат указује да се на „дневном реду“ будућих дебата о „судбини Европе“ помаљају сасвим нове, могуће и најважније теме. Ко је и зашто за „културу живота“, а ко је и зашто за „културу смрти“? Како се у том контексту тумаче људска права и слободе? Има ли европске цивилизације без европске традиције и хришћанске баштине?

Посљедњи самит наговијестио је, као ниједан прије тога, да се прича из уског оквира предузимања конкретних институционалних мјера сели на далеко шире поље идеологије.

Душан Пророковић

Извор: Спутњик

TAGGED:Виктор Орбандемографијаподстицање родитељствародитељистановништво
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Чији је у ствари нови „словеначки“ предлог — цио Западни Балкан до 2030. у ЕУ
Next Article Напредовање у кружном току

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Антиреализам Владимира Сорокина: Како је писцу помогао режим ког се гнушао

У време када се Совјетски Савез рушио 1991. године, руски писац у успону Владимир Сорокин…

By Журнал

Милош М. Милојевић: Безбедносно интересантнa Србија

Пише: Милош М. Милојевић Тешко је, чак и површном посматрачу прилика да не обрати пажњу…

By Журнал

Дуплантис после рекорда: Ово је само почетак – морам да пробам ракију

Светски рекордер у скоку с мотком Арманд Дуплантис био је пресрећан после новог обарања рекорда…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Трамп данас пред судом у Њујорку

By Журнал
Мозаик

Санкције подијелиле ЕУ: Неки траже радикалне потезе, други су запрепаштени

By Журнал
ДруштвоКултура

Александар Ћукoвић, Уживање у оковима пјесме и кратке приче

By Журнал
КултураНасловна 4

Дурутовић: Луча микрокозма је широка лепеза најразноврснијих промишљања о смислу људске егзистенције

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?