Четвртак, 18 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

У раскораку: Срби у Хрватској у дневнику Милована Ђиласа (Четврти дио)

Журнал
Published: 15. јул, 2024.
Share
Милован Ђилас, (Фото: BBC)
SHARE

Пише: Младен Мрдаљ

Први дио можете прочитати овдје

Други дио можете прочитати овдје

Трећи дио можете прочитати овдје

Ђилас критикује Милошевићево изговарање геноцидом: “то неће успети, јер је то прво освајање у послератној Европи. То не значи да у Хрватској нема шовинизма и угрожавања Срба – још нема геноцида” (5. 8. 1991). Затим британском амбасадору преноси да Срби имају право на аутономију тамо где су већина, а да Хрватска нема право да се отцепи. Сложиће се са Стојаном Церовићем да рата у Хрватској више неће бити, те да Хрватска мора остати у Југославији уколико не жели да изгуби територије – узалуд се нада у спољну помоћ (3 – 14.8. 1991). Међутим, на вест да ће Немачка признати Словенију и Хрватску ако се борбе наставе, Ђилас закључује: “Преконоћ се ситуација мења на штету Срба.”40 Адвокат Никола Баровић доноси лоше вести о Србима у Сиску. Ђилас закључује да је “очити циљ власти: притисцима и терором истерати Србе”, али сличне појаве бележи и на другој страни. Одбија Ћосићев став да Срби воде одбрамбени рат у Хрватској (3 – 15. 9. 1991). Састанак с лордом Карингтоном у Хагу Милошевић тумачи као “признање Срба из Хрватске”, а Туђман као “међународно признање Хрватске”. “Хрвати трпе поразе за поразима” (4 -7. 10. 1991). Милорад Пуповац среће Ђиласа поново у Београду (19. 10. 1991). Сматра да је највећи проблем антихрватски радикализам книнских Срба који се окрећу и против Милошевића. Пуповац се срео и с Милошевићем који га је уверавао да је прихватио предлог лорда Карингтона (“хашки предлог”), али Ђилас остаје у недоумици, јер сматра да Милошевић трпи притиске “разјарених” крајишких и других националиста, све до 25. 10. када постаје јасно да је Милошевић одбио.

Милан Бабић се жали да их је Београд притискао да приме Карингтонов предлог, а Ђилас препознаје да Милошевић узвраћа Бабићу медијским откривањем сукоба  Бабића и Мартића (31. 10. 1991). Тешко му падају вести о прогонима Срба с Папука и Псуња, јер је те  крајеве посетио у рату и високо је ценио њихово жртвовање. Сматра да и Туђман и Милошевић греше у погледу међународне заједнице, јер “неће потећи мед и млеко након немачког признања”, нити ће се “Европљани завадити око Срба” (17. 12. 1991). Почетком 1992. пише о жестоким нападима Милошевића на Бабића (који је одбијао “Венсов план”) и каже Ћосићу да је бабићевска замисао “од почетка била нереална” (1 -6. 2. 1992).

Од сестрића Стојана Церовића, који је посетио Загреб, стиче утисак да је строгост ХДЗ-а гора него Милошевићева, јер је “ипак то усташка власт”, док 24. 5. 1992. записује да “у Србији има више слободе него у Хрватској: овде Милошевића критикују слободно оштро”. Поново среће Милорада Пуповца: убистава у Загребу нема, притисак на Србе се смањио, али је стање тешко. Демократски форум, тј. Српски народни сабор, хвата корена, чак и у Книнској крајини “код интелектуалаца”, али “хрватска власт их не прихвата као равноправне у разговорима, него још инсистирају на неким својим луткама – на Ђукићу”. Слажу се да ће Запад интервенисати: “оно што Срби ратом добијају у Хрватској – права и на југу аутономију – могли су добити и без рата” (4. 4. 1991). Следећи пут ће Пуповац бити у мисији лобирања да Милошевић (и Ћосић, као председник Савезне Републике Југославије) призна Хрватску како би се поправио положај Срба у Хрватској (12. 6. 1991). У лето 1992. Ђилас процењује да ће Срби “свакако подоста задржати и тиме фактички спојити Србију до Книна и Карловца”, док британски дипломата сматра да Срби у Хрватској имају право на аутономију (18 -21. 8. 1992), са чиме се касније слаже и његов амерички колега (13. 10. 1992).

У раскораку: Срби у Хрватској у дневнику Милована Ђиласа (Трећи дио)

Пет дана потом, Ђилас замера Ћосићу подршку референдуму о статусу Срба у Хрватској који му одговара да су “Срби очишћени из Хрватске… остало их у Крајинама 150.000, зато сам за самоопредељење. (Ђилас): И ја сам за самоопредељење тих Срба!” Касније је и присталица “као и свак разуман – ненасилног уједињења и опредељења Срба тамо где су већина” (14. 12. 1992). Четири дана касније, Ђилас је под утиском сусрета с Јасном Бабић из загребачког Глобуса: није јој јасно зашто су јој крајишки функционери давали интервјуе, кад су у њима само осипали ватру и на њу и на Хрвате, “вероватно с намером да пренесе врху у Загребу њихову непомирљивост.

На њено питање шта знају 3.000 Хрвата после заузимања Вуковара и о јами коју је открио Мазовјецки, на њу су викали: ‘Помињете наше јамице, а не помињете Јасеновац… знате ли ви шта сте нам урадили?’ Они су напросто луди, ништа им се не може доказати.” Крајем године Пуповац је опет у Београду. Ђилас је тад записао: “Судбина хрватских Срба је трагична без обзира којој струји припадају.” Наводи општу забринутост: “Безизгледност и јад Пуповца појачава и то што су у Книнској крајини преовладали шовинисти: ‘То је војни логор’, рекао је Пуповчев пријатељ.” Почетак 1993. обележава успешна хрватска офанзива на Велебиту и у Равним Котарима. Ђилас не верује да ће Србија интервенисати. Има утисак да у Крајини власт преузима Аркан, јер је сукоб међу вођством огроман. Наводи да је Добрица Ћосић рекао Милану Бабићу да се Срби у Крајини морају спремати на останак у заједничкој држави с Хрватима. Ђилас је резигниран: “Пошто су их потпалили!” (29. 5. 1993).  Почетком 1994. сматра да Хрвати неће дати Барању и источну Славонију, а книнској регији ће можда дати аутономију.

Ђилас овде вероватно мисли на план З-4. Овену и Столтенбергу препоручује “широку аутономију” за Крајину, а Ћосић му каже “да ће се Книњани борити: изгинуће, а неће одступити” (18 -30. 5. 1994). Крајем исте године Ђилас бележи вечеру с гостима из Загреба (Звонимир Марковић из ХДЗ и Душан Биланџић) с којима се слаже да Хрватска не може одустати од излаза на Дунав, “који је као друго море” (18. 10. 1994). Милован Ђилас је своја последња дневничка (вероватно и животна) слова исписао 1995. године, тачно на годишнјицу оснивања Независне државе Хрватске, али ипак пре трагедије крајишких Срба коју је слутио.

Умро је 10 дана касније, оставши заувек у раскораку између жеље да буде препознат као писац и стварности у којој је запамћен као контроверзни политичар, дисидент, творац државе која је и сама нестала у раскорацима између жеља и могућности њених народа и њихових вођа.

Извор: Трагови – часопис Архива Срба у Хрватској, год 7, бр 1(2024)

TAGGED:Милован ЂиласМладен МрдаљСрбиХрватска
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Антоније Ковачевић: Није реч о пропагандном трику, ово се заиста десило.
Next Article ВАР СОБА: Причај шпански, да те цио свијет разумије

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Маринко М. Вучинић: Неповратни суноврат листа Политика

Пише: Маринко М. Вучинић Дневни лист Политика је посебним свечаним  бројем објављеним 25. јануара 2026.…

By Журнал

Бијели Балкан

Народу је тешко објаснити колико би значило то да шлепери не чакају на границама. Јер,…

By Журнал

Русија и НАТО – тачка замрзавања

И то се десило – после 80 година Немачка прети Русији оружјем! Тачније, кроз изјаву…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

ВАР СОБА: Аооо… какав старт АО!

By Журнал
Гледишта

Елис Бекташ: Хроника најављене куге

By Журнал
Гледишта

Градови и пијаце (Други дио)

By Журнал
Гледишта

Џо Лорија: Трампово коначно рјешење палестинског питања

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?