Пише: Редакција
Превише је протекло времена, више од три деценије, и израсло, стасало, и индоктринирало и изградило се толико генерација које су стекле представе и разумијевање и свијета и појава и сопственог идентитета и узора – да је то сад свршено стање. Толико се вишеслојно и неповратно дубоко дисперзивно раслојило друштво, запатила свака његова пора и тако етаблирали “људи лажи” као људи који служе за “људе примјере”, па је то сада немогуће исправити. Размисли рецимо нотаре, јавне извршитеље, ревизоре, вјештаке, процјенитеље итд. па разноразне приватне фирме (најјачи је и најбољи бемаксов бетон, најбоља је глосаријумова веледрогерија) и разне здравствене установе, (наравно најискусније, јер имало се кад и красти и стицати) чак су тако настајале и скоро све невладине организације, и главни медији, ма сваки ентитет је тако или слично томе намјенски или пак сасвим успутно спонтано створен.
Штрајк који ће произвести дубоке породичне и пријатељске трауме
Предобро знамо а мучно нам је гласно изговорити да је то чисти производ, или сировог или финог, а подлог далекосежног “милогорског инжењеринга” тј. усташког, а лоповског рада. Такав квазипатриотизам је засијао (на свим плодним пољима, и утринама) толико “сјемена зла” да се то реално тешко може икад више искоријенити. Наиме, то је пустило предубоке и прешироке – и коријене и крошње. Данас је то нарочито свршена ствар јер “остаци људи” из тога времена нијесу уопште, ни кадри ни вољни било шта сјећи, промјенити, а оних ријетких кадрих је остало премало. То је поред свега тако и зато што нови прегаоци нових власти не могу ни видјети ни разумјети ни проблеме ни њихову праву суштину, јер су они сами имолицитна али најдиректнија посљедица – управо тога времена. Па каква су онда они могли бити вајна посљедица? Зато трулимо, грцамо, брукамо се, тонемо, плутамо и у труњу и у муљу.
Буде то тако у историји друштва и људи који га чине, рекли бисмо то по оној старој нашој српској горштачкој, наиђе вријеме – људске тањевине.
