Пише: Војин Грубач
Дизање медијске прашине око одлуке комисије за додјелу Тринестојулске награде и сатанизацију награђених стваралаца, протежирају они појединци и кругови који су навикли на посебне, ексклузивне положаје у временима владавине Мила Ђукановића. Дакле, стари екстремисти тога система.
То су они исти ликови који у том временима никада нису дигли глас против тешке дискриминације грађана Црне Горе на националној, вјерској и политичкој основи у свим сферама друштва: од државног упошљавања до државних награда.
Примјер је Драган Хајдуковић који је овогодишњи жири за додјелу Тринаестојулске награде оштро оптужио да су „дискриминисали и одбацивали кандидате по националности, вјерском убјеђењу и политичкој припадности“, што није тачно.
Прије ће бити да Драган Хајдуковић, Радован Радоњић и сличне персоне имају жељу да државне награде у Црној Гори и даље добијају само они који задовољавају њихова мјерила идеолошке подобности и угађају њиховој искључивости према иномислећима.
Тога случаја, да се разумијемо, више никад бити неће!
Таква скаредна мјерила и антипринципи вуку корјене из времена шовинизираног режима Мила Ђукановића, чије су перјанице управо били они и слични „јастребови“, због чега је тај режим збрисан са политичке сцене јер није задовољавао основне цивилизацијска норме.
А које су то биле „цивилизацијске норме“, видјели смо 2014. године у истраживању др Суада Нумановића, тадашњег министра за људска и мањинска права, које је обухватило 51 државни орган и 6.808 испитаника.
Извјештај је објављен у марту 2015. године, а њиме се устврдило да у државним органима Црне Горе ради: 82.11% Црногораца, 7,3% Срба, 4.89% Бошњака, 2.19% Муслимана и 1.32% Албанаца.
Е сад, ако није дискриминација то што је Срба и Албанаца у државним органима била само четвртина од оних процената које су имали на попису становништва, а Црногораца 83% више од пописа, тада су сва објашњења неразумнима и безобразнима илузорна.
Хајдуковић и Радоњић нису имали ништа против тога што је 2014. у државним органима било 82,11 одсто Црногораца иако их је по попису било 44,91%. Како то?
Елем, да је Црногораца било 100%, они не би имали ништа против.
Али зато сада кажу, угрожени су Црногорци када је у питању Тринаестојулска награда!?
Одлично, ако их то копка нека дају национални структуру свих досадашњих добитника Тринаестојулска награде.
Збиља, да ли су досадашњи добитници Тринаестојулску награде такође били Црногорци у омјеру 82,11%, или је проценат био већи? Шта каже статистика?!
У временима Ђукановића се дешавало да посленици из домена књижевности, који за свој рад не би могли добити нити сеоске плакате осим за екстремизам и стереотипне, медијске идеолошке крике, попут Андреја Николаидиса и мало познатог цетињског пјесника Милорада Поповића, добију по три државне награде: Тринаестојулску и Његошеву награду, а додатно и награду Мирослављево јеванђеље.
Дакле, све три награде добили су и један и други?! Заслужили?
У истом стилу награђивања према подобности, имамо смјехотресни примјер Аднана Чиргића, који је Тринестојулску награду добио 2018. године.
Умјесто ње, боље би било да му је држава за екстремистички опус додијелила „орден за ништа“, с украсним пером од покислог врапца.
Или случај компаније „13.јул-Плантаже“, која је ту награду добила 2012. године, за шта? За апокалиптично уништење саме себе кроз невиђену пљачку ресурса компаније?!
Да не говоримо о томе шта се десило 2013. године када су добитници Тринаестојулске награде били, тада „неподобни“: Илија Лакушић и Гојко Челебић.
Истог трена су медијски и политички прогањани и черечени од стране „правовјерних страшила“ режима, као и жири за којег су тврдили да је награду дао „непријатељима Црне Горе“: Лакушићу и Челебићу!?
Непријатељима, неподобнима, јелте!? Срамно!
Ти исти лешинари који су људе гледали и сада гледају кроз сопствену шовинистичку оптику данас нападају жири овогодишње награде, мислећи да некога интересује њихово мишљење.
Читав ехо њихових примедби може се „ускладиштити“ у познату, сликовиту схему: „пси лају на каравани а каравани пролазе.
Гласање је ствар индивидуалне перцепције.
Рецимо, да сам био у жирију за додјелу Тринаестојулске награде, моји гласови би отишли проф. др Саву Лаушевићу, пјесникињи Милици Бакрач и др Николи Маројевићу. Како би неко други гласао, његова је ствар.
Жири је колективни орган који одлучује ко су добитници награде.
Изабрао је добитнике, те одлуке треба поштовати и честитати свим награђенима јер су ту награду заслужили.
Што се тиче критичара, попут Радована Радоњића и Драгана Хајдуковића, не би било лоше да се мало едукују о духу и смислу Тринаестојулског устанка у којем су братски, „раме уз раме“ били: комунисти, монархисти, официри Краљевине Југославије, свештенство Митрополије…
Ако мало боље сагледају дубину тога догађаја, видјеће да му по духу уопште не припадају.
Зато се намеће питање: зашто уопште конкуришу за Тринаестојулску награду када нису иманентни норми заједништва и толеранције коју би та награда, по идеји, морала носити? Или их то уопште не интересује?
Ако их не интересује, тада они никоме нису интересантни!
