Израелска војска је обележила десетине хиљада становника Газе као сумњиве особе на које је потребно извршити нападе, користећи систем машинске интелигенције за одабирање мета који има мало људског надзора и уз пермисивну политику допуштене колатералне штете, откривају магазин +972 и Локал кол
3.април 2024.
Пише: Јувал Абрахам
За Журнал превео: Милош Милојевић
Први дио можете прочитати овдје
Други дио можете прочитати овдје
Трећи корак: Одабирање оружја – „Обично смо изводили нападе глупим бомбама“
Једном када Лавендер означи мету за ликвидацију, војно особље потврђује да је у питању мушкарац и када софтвер за праћење лоцира мету у њеној кући, следећи корак је одабирање муниције уз помоћ које ће бити извршен напад.
У децембру 2023, Си-ен-ен је извесио да је према проценама америчких обавештајних служби око 45 одсто муниције коју је користило израелско ваздухопловство у Гази спадало у „глупе“ бомбе, за које је познато да изазивају више колатералне штете од прецизних бомби. Као одговор на извештај Си-ен-ена, наведене су речи портпарола војске у чланку: „Као војска посвећена међународном праву и кодексу моралног понашања, ми посвећујемо огромне ресурсе да умањимо штету коју трпе цивили а које је Хамас присилио да играју улогу људских штитова. Наш рат је против Хамаса, не против народа Газе“.
Три обавештајна извора, међутим, рекли су за +972 и Локал кол да су нижи оперативци које би Лавендер означио били ликвидирани само уз помоћ глупих бомби, како би се сачувало што више скупог наоружања. Последица, објашњава један извор, било је да војска не би дејствовала против нижерангиране мете уколико она живи у вишеспратној згради зато што војска није желела да троши прецизније и скупље „спратне бомбе“ (уз много нижу колатералну штету) како би их убила. Али уколико је нижа мета живела у згради са свега неколико спратова, војска би одобравала да се убије она и сви који су у згради глупом, невођеном бомбом.
Тако је било са свим нижим метама“, сведочи Ц., који је у текућем рату користио разне аутоматизоване програме. „Једино питање је било да ли је могуће напасти зграду у смислу колатералне штете? Зато што смо нападе обично изводили глупим бомбама, а то је значило да буквално уништимо целу кућу поврх њених станара. Али чак и ако је напад избегнут, није вас брига – одмах прелазите на следећу мету. Због система, циљевима никад краја. Чека вас још 36.000.
Четврти корак: одобравања цивилних жртава – „Изводили смо нападе скоро без разматрања о колатералној штети“.
Један извор каже да би приликом напада на нижег оперативца, међу њима и оне које је означавао систем заснован на вештачкој интелигенцији Лавендер, број цивила које је било допуштено да буду убијени заједно са сваком метом био одређен током првих недеља рата на до двадесет. Други извор тврди да је одређени број био 15. Ови „ступњи колатералне штете“, како их војска зове, нашироко су примењивани на све осумњичене ниже оперативце, кажу извори, без обзира на њихов чин, војну важност и старост, и без појединачних подробних испитивања степена војне предности који се остварује ликвидирањем ових особа у односу на ризик који постоји да цивили буду повређени.
Према наводима сведока А, који је био официр у оперативној просторији за одабирање мета у овом рату, војно одељење за међународно право никада раније није давало тако „олака одобрења“ за тако висок степен колатералне штете. „Не само да сте могли да убијете било коју особу која је Хамасов борац, што је очигледно допуштено и легитимно према међународном праву“, каже А. „Већ су вам непосредно говорили: ‘Допуштено вам је да их убијете заједно са бројним цивилима’“.
„Свака особа која је носила униформу Хамаса прошлих годину или две дана могла је бити бомбардована са 20 [цивила који би били убијени] као колатерална штета, чак и без посебног одобрења“, наставља А. „У пракси, принцип сразмерности није постојао“.
Према наводима А, ово је била политика током већег дела времена током којег је он служио. Тек касније војска је умањила допуштени степен колатералне штете. „Према овој рачуници, то је такође могло бити двадесеторо деце уз једног млађег оперативца… заиста није било тако у прошлости“, објашњава А. Упитан о безбедносном оправдању овакве политике А. је одговорио „Смртоносност“.
Фајненшел тајмс: Екстремисти предводе Нетанјахуов приступ рату са Хамасом
Унапред одређени и фиксирани степен колатералне штете олакшао је убрзавање масовног стварања мета коришћењем алатке као што је Лавендер, кажу извори, зато што је штедео много времена. Б. тврди да је број цивила које је било допуштено убити у првој недељи рата по осумњиченом нижем милитанту којег би означила вештачка интелигенција био петнаест али да је тај број „растао и спуштао се“ током времена.
„У почетку смо нападали скоро без разматрања колатералне штете“, рекао је Б. о првој недељи после напада 7. октобра. „У пракси не бројите заиста људе [у свакој кући која је бомбардоваnа], зато што не можете стварно знати да ли су у кући или не. Након недељу дана уведене су ограничења о колатералној штети. Број је оборен [са петнаест[ на пет, што нам је знатно отежало нападе, јер уколико би цела породица била код куће нисмо могли да је бомбардујемо. Онда су изнова подигли број“.
„Знали смо да бисмо убили преко стотину цивила“
Извори наводе за +972 и Локал Кол да је сада, делимично због америчког притиска, израелска војска престала да максимално одабира људске мете нижег ранга за даље бомбардовање цивилних објеката у којима се оне налазе. Чињеница да је већина кућа у Појасу Газе већ уништена или оштећена, и готово целокупно становништво расељено, такође слаби способност војске да се ослања на обавештајне базе података и програме за аутоматизовано лоцирање кућа.
Е. тврди да је масивно бомбардовање нижих милитаната извођено само током првих недељу или две рата и да је онда обустављено превасходно да се не би расипале бомбе. „Постоји економика потрошње муниције“, рекао је Е. „Увек постоји бојазан да ће избити [рат] на северном војишту [против Хезболаха у Либану]. Уопште више не желе да нападају овакве [нижерангиране] људе“.
Међутим, напади против вишерангираних Хамасових заповедника и даље трају, и извори нам кажу да за ове нападе, војска одобрава убијање „стотина“ цивила по мети – што је званична политика за коју не постоји историјски преседан у Изралу, нити тако нешто постојало током скорашњих америчких војних операција.
„Током бомбардовања команданта батаљона Шуџаија, знали смо да бисмо могли да убијемо преко 100 цивила“, присећа се Б. бомбардовања од 2. децембра прошле године за који је портпарол израелске војске рекао да је било усмерено ка ликвидацији Висама Фархата . „Психолошки, то је за мене било необично. Преко сто цивила – био је то прелазак неких црвених линија“.
Амџад Ал-Шејх, млади Палестинац из Газе, рекао је да су многи чланови његове породице страдали у овом бомбардовању. Становник Шуџаије (Shuja’iya), места источно од Газа ситија, био је у локалном супермаркету дана када је чуо пет експлозија које су затресле стаклене прозоре.
„Отрчао сам према мом стану, али тамо више није било зграде“, рекао је ал-Шејх +972 и Локал колу. „Улицом су се проламали врисци и дим. Читав стамбени блок претворио се у брдо шута и дубоке кратере. Људи су почели да претражују по шуту, раскопавајући га сопственим рукама, и то сам и ја чинио, тражећи трагове своје куће“.
Ал-Шејхова супруга и беба су преживеле – од рушевина заштитио их је ормар који је пао преко њих – али је пронашао једанаест других чланова своје породице, међу њима своје сестре, браћу и њихову малу децу, мртве испод шута. Према групи Б’Целем (B’Tselem) која се бави људским правима, бомбардовање изведено тог дана уништило је десетине објеката, убило десетине људи и још неколико стотина заробило испод рушевина њихових домова.
„Читаве породице су убијане!“
Обавештајни извори навели су за +972 и Локал кол да су учествовали чак и у смртоноснијим нападима. Како би био ликвидиран Ајман Нофал, заповедник Хамасове Главне бригаде у Гази (Central Gaza Brigade), извори кажу да је влада допустила убијање отприлике триста цивила, уништавајући неколико зграда у ваздухопловном нападу на избеглички логор Ал-Береиџ 17. октобра, на основу непрецизног лоцирања Нофала. Сателитске фотографије и видео снимци са места дешавања показују уништење неколико вишеспратних стамбених објеката.
„Између 16 и 18 кућа је збрисано у овом нападу“, изјавио је Амро Ал-Катиб, становник избегличког кампа за +972 и Локал кол. „Нисмо могли да разазнамо једну зграду од друге –све су се помешале у гомили шута, и свугде смо проналазили делове људских тела“.
Семјуел Черап/Сергеј Радченко: Разговори који су могли да окончају рат у Украјини (Трећи дио)
Ал-Катиб се присећа да је око 50 лешева било извучено из рушевина, и да је око 200 људи било повређено, многи од њих смртоносно. Али то је било само првог дана. Становници избегличког логора провели су наредних пет дана извлачећи мртве и повређене, рекао је.
Наел ал-Бахиси, радник хитне помоћи, био је један од првих људи који су пристигли на место напада. Избројао је између 50 и 70 жртава првог дана. „У једном тренутку схватили смо да је мета напада био командант Хамаса Ајман Нофал“, рекао је за +972 и Локал кол. „Убили су га, као и много људи који нису знали да се он ту налази. Читаве породице са децом биле су побијене“.
Други обавештајни извор рекао је за +972 и Локал кол да је војска уништила вишеспратну зграду у Рафи половином децембра, убијајући „десетине цивила“, како би покушала да убије Мохамеда Шабанеха, заповедника Хамасове бригаде у Рафи (нејасно је да ли је он убијен у овом нападу или није). Често, наводи извод, виши команданти се скривају у тунелима који се протежу испод цивилних објеката, и стога избор да се они ликвидирају ваздушним нападима нужно води убијању цивила.
„Многи од оних који су повређени су деца“, каже Ваел Ал-Сир, педесет петогодишњак, који је посведичио велики напад за који неки становници Газе верују да је био покушај ликвидације. Рекао је +972 и Локал колу да је бомбардовање 20. децембра уништило „читав стамбени блок“ и да је убијено најмање десеторо деце.
„Постојала је у потпуности пермисивна политика у вези са жртвама операција (бомбардовања) –толико пермисивна да је по мом мишљењу она садржала елеменат осветничког понашања“, тврди обавештајни извор Д. „Средишњи циљ ових дејстава било је ликвидирање виших [заповедника Хамаса и Палестинског муслиманског џихада] за шта су били спремни да убију стотине цивила. Имали смо рачуницу: колико за заповедника бригаде, колико за заповедника батаљона, и тако даље“.
„Постојали су пропису, али су ограничења која су њима наметана била веома блага“, каже Е, други обавештајни извор. „Убијали смо људе уз колатералну штету која се изражавала двоцифреним бројевима, ако не и троцифреним. То је нешто што се раније није дешавало“.
Тако висока стопа „колатералне штете“ је изузетна не само када се пореди са оним што је израелска војска претходно сматрала прихватљивим, већ такође и када се упореди са ратовима које су Сједињене Америчке Државе водиле у Ираку, Сирији и Авганистану.
Генерал Питер Герстен, заменим команданта за оперативни и обавештајни рат у операцији против Исламске државе у Ираку и Сирији, рекао је америчком војном часопису 2021. године да би напад за који се процењује да би колатерална штета могла бити 15 цивила био одступање од прихватљиве процедуре; како би се такав напад извео, он је морао да добије специјалну дозволу од шефа америчке Централне команде, генерала Лојда Остина, који је сада министар одбране.
„У случају Осаме бин Ладена, приписана је прихватљива вредност неборачких жртава [Non-combatant Casualty Value], али уколико је у питању био нижерангирани командант, ова вредност је уобичајено била нула“, рекао је Герстен. „Држали смо се нуле током највећег дела времена“.
Превод чланка је објављен уз допуштење аутора
Извор: 972 Magazine
Наставиће се…
