За портал Журнал пише: Војин Грубач
Давно би идеолози и пропагандисти Ђукановићевог идеолошког круга „умрли“ природном политичком смрћу да им се не набацују „информативне лопте“ од стране „противника“, послије чега пуца поклопац идеолошке шахте и креће излив реторичких фекалија кроз медије.
Градоначелник Никшића Марко Ковачевић је својом проблематичном реченицом из говора на Граховцу изазвао експлозију екстремизма најпонизнијих и најгорих скутоноша бившег екстремистичког режима Мила Ђукановића: свих њихових портала, политичких сателита, стотина колумниста, пропагандиста и промотера шовинизма, којима је био потребан било какав повод за акцију. Мржњама су темељно испуњени, само је недостајало да се за било шта „закаче“.
Градоначелник Никшића им је дао шансу да неколико дана бесконачно малтретирају јавност Црне Горе својим изливима фрустрација што је коначни, тужни резултат ове несмотрене изјаве.
Јавност, просто, не жели трпјети било каква режирана медијска малтретирања од стране суманутог Ђукановићевог информативног башибозука, а самим тим: не може бити благонаклона ка онима који им без икаквог ваљаног разлога дају повод за њихово дивљање. Или има разлог за давање повода? Који?
Ковачевић поготово није смио дозволити овај испад када зна да ресурси за хајку Ђукановићевог пропагандног сектора бесконачно надмашују ресурсе партије и коалиције којој припада.
У таквим констелацијама снага, набацивати било каквим информативним поводом: „лопту на главу“ неокрњеној Ђукановићевог пропагандној машинерији, значи свјесно ићи у апсолутни медијско-политички пораз, што се и овом приликом десило.
Оправдања и аргументи да је изјава погрешно протумачена: «не пију воду», јер ће свака двосмислена изјава која може имати разна тумачења увијек бити протумачена на тзв. «погрешан начин».
Самим тим, тзв. аргументи ништа не значе против хајке коју медији и политичари старог система политичког сатанизма одлично умију одрадити.
Да би их поразио, мораш имати исту силу пропаганде, односно бар десетине колумниста или пропагандиста да направе медијски контраудар. Ако ту силу немаш, никога нећеш моћи убиједити да си у праву. Поготово не грађане који су, последично, тешко измалтретирани због хука те анималне пропаганде.
Интересантно је да су се у осуди фрагмента говора Ковачевића појавили и ликови попут Јевта Ераковића и Андреја Николаидиса, који су последњи који би могли правити осврте на проблематичне реторичке инциденте било којег појединца. Па, да наведемо шта су они, рецимо, раније изјављивали.
Војин Грубач: Избори у Андријевици као нова промјена политичке сцене
Наиме, у интервјуу Сеаду Врани за портал „Урбан Буг“ Николаидис је својевремено изјавио да би „био почаствован ако би његов рад био инспиративан за било коју фундаменталистичку групу, било исламску или протестантску…“ .
Том изјавом је Николаидис показао да ни тада није крио жељу за подигравањем екстремизму, па чак и фундаменталистима као фанатицима најгоре сорте. С овом изјавом је постао «самоспаљени писац» за сва времена, прије него што су му некакву лутку изгорели у Херцег Новом.
Или, изјава Јевта Ераковића на партијској конвенцији у Бару гдје је за политичке неистомишљенике рекао да: „то нијесу наше комшије, нити пријатељи који су залуђени разним идејама, већ својеврсни издајници“. Значи, 60 одсто грађана који су ДПС послали у политичку провалију на изборима, овај «љекар, хуманиста» третира: «издајницима»!?
Такав Николаидис, који је желио бити инспирација ликовима у распону од Ал Каиде и Талибана до протестантског Кју Клукс Клана и Јевто Ераковић, који иномислеће комшије и пријатеље сврстава у „издајнике“, сада «дижу носеве и сурле те глуме «мајку Терезу» у случају изјаве Ковачевића, која је мање проблематична од онога што су они изјавили!?
Колаиција ДФ, а потом ЗБЦГ у току свога политичког бивствовања није створила чак ни омањи тим колумниста и пропагандиста који може побиједити Ђукановићеву информативну камарилу бар један пут у политичком животу, разорити им бар једну политичку хајку.
У таквом случају, када имаш никакве ресурсе за «медијску тучу», једино исправно је: не небацивати информативне поводе противницима да те брутално политички и медијски прегазе. Треба их пустити да зијевају и пате што им нико повод не набацује да би показали своје право, изнакажено троглодитско лице.
А поготово никако не: у осјетљивом времену када претендујеш на улазак у Владу, а међународне околности ти никако не иду у прилог. Или, не желиш у Владу?
И на концу, народ оваква малтретирања сигурно више неће дозвољавати: Зашто би то радио? Има ли, постоји ли један једини разлог да тако нешто трпи? Не постоји!
