Cреда, 12 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 4

Европа је прошлост, Азија је будућност

Журнал
Published: 1. октобар, 2021.
Share
SHARE

Све вријеме до 20. вијека (укључујући и њега), Европа је изгледала као централни стожер свјетске историје. Затим је услиједио велики грађански рат на Западу, тридесетогодишњи рат нашег доба (1914-1945), гдје су се све велике европске силе – Британија, Француска, Њемачка, Италија, Русија – заједно са скоро свима осталима, бориле у неким од највећих битака у историји.

Contents
  • Будућност припада Азији
  • Растакање Европе
Џо Бајден током онлајн конференције за медије са аустралијским премијером Скотом Морисоном и британским премијером Борисом Џонсоном у Бијелој кући (Фото: „Недељник“)

Резултат је био такав да су све највеће европске државе биле окрвављене. Сва европска царства су пала. Сви колонијални народи били су у великој мјери ослобођени и започели су велике миграције ка матичним земљама. А Европа је била подијељена на Запад, предвођен Сједињеним Државама, и совјетски блок, којим је доминирала Москва.

Ипак, чак и током тог четвородеценијског Хладног рата, Европа се сматрала главном наградом у тој бици.

Будућност припада Азији

У тренутку када се Хладни рат завршио тријумфом „слободног свијета“, Европска унија, створена по узору на Сједињене Државе, била је у успону, а готово све новоослобођене европске државе почеле су да се придружују НАТО савезу. Ипак, данас се осјећа да улога Европе у свјетској историји блиједи, да је амерички заокрет ка Кини и Индо-Пацифику историјски и трајан, и да прошлост припада Европи, а будућност Азији.

На крају крајева, Азија је дом најмногољуднијих држава на свијету, Кине и Индије; шест од девет свјетских нуклеарних сила; готово свим великим муслиманским државама: Индонезији, Индији, Пакистану, Бангладешу, Турској и Ирану, као и највећим свјетским економијама изван САД: Кини и Јапану.

А Европа?

Велика Британија је 2016. године гласала за излазак из ЕУ. Овог љета, Британци су се придружили Аустралијанцима и САД у АУКУС пакту који је поништио за Француску драгоцјени споразум о изградњи десетак подморница на дизел погон – и замијенио их британским и америчким нуклеарним подморницама.

Париз је ово схватио као „издају“, као „нож у леђа“ од стране савезника које је генерал Шарл де Гол омаловажавао називајући их „Англосаксонци“. Ипак, формирање АУКУС-а несумњиво је представљало јасну поруку где Аустралијанци виде своју будућност – не поред Француске, већ поред САД.

Ипак, ово је био најгори амерички напад на нашег француског савезника још откако је предсједник Двајт Ајзенхауер наредио Британцима и Французима да напусте Суец. Али Ајк је 1956. имао изговор да није био упозорен на британско-француску инвазију на Египат и да су наши партнери у НАТО-у поступили без његовог знања или пристанка.

На изборима у Њемачкој први пут у својој историји Хришћанско-демократска унија је сведена на четвртину гласова националног бирачког тијела (Фото: opcija.net)

У знак протеста због третмана Француске у споразуму о подморницама, предсједник Емануел Макрон опозвао је свог амбасадора у САД, што никада није учињено откако је Француска признала америчке колоније и прискочила им у помоћ током нашег рата за независност.

Штавише, споразум о подморницама довео је до отказивања велике забаве у француској амбасади у Вашингтону поводом прославе 240. годишњице Битке у заливу Чесапик. То је била пресудна британско-француска поморска битка у заливу Чесапик 1781. године, у којој је побиједила француска флота, што је омогућило да се војсци генерала Џорџа Вашингтона обезбиједи покриће док је окруживала, гранатирала и на крају приморала на предају војску генерала лорда Корнвалиса у Јорктауну.

Растакање Европе

Док се Британци налазе изван ЕУ, а Французи отуђени од својих савезника у НАТО, Њемачка је у недјељу одржала изборе на којима је, по први пут у својој историји, Хришћанско-демократска унија Конрада Аденауера, Хелмута Кола и Ангеле Меркел сведена на четвртину гласова националног бирачког тијела.

Нови лидер Њемачке, након вишемјесечних преговора који слиједе, могао би бити лидер социјалдемократа, у коалицији са Зеленима. Али, чак ни таква влада можда неће бити састављена до Божића. Ниједан од потенцијалних канцелара из редова Хришћанско-демократске уније или Социјалдемократске партије нема углед Меркелове, која је у протеклих деценију и по била лидер Њемачке, али и де факто лидер Европе.

А погледајте садашње стање у НАТО-у, који се некада славио као најуспјешнији савез у историји јер је током читавог трајања Хладног рата успио да одврати све совјетске планове о инвазији на дио Европе који је припадао Алијанси. Године 2001. позивајући се на члан пет који каже да је напад на једну чланицу напад на све, НАТО се придружио Американцима у нападу на Авганистан чији је циљ био обрачун са починиоцима напада од 11. септембра.

Овог августа, 20 година касније, сви наши савезници у НАТО повукли су се када се авганистанска војска распала и нестала, а авганистански режим доживио колапс. Наши савезници из НАТО су тако учествовали у срамоти америчког повлачења и пораза. Не само да се центар политичке гравитације помјера из Европе ка Азији, већ и европско јединство изгледа као ствар прошлости.

Откако је Британија напустила ЕУ, Шкотска разматра одвајање од Енглеске. Каталонија и даље размишља о отцјепљењу од Шпаније. Сардинија разматра отцјепљење од Италије. Пољска и Мађарска се сукобљавају са ЕУ у погледу унутрашњих политичких реформи које су наводно у супротности са захтјевима бирократа у Бриселу.

Што се тиче земаља чланица НАТО-а на југу ЕУ, Шпаније, Италије и Грчке, њихова главна брига није инвазија Русије него текућа инвазија са простора читавог Медитерана, из Африке и са Блиског истока.

Превео са buchanan.org: Радомир Јовановић

Извор: Нови Стандард

TAGGED:АзијабудућностЕвропаНАТОХладни рат
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Спајићу, ако испуниш обећања о платама слободно оснуј странку
Next Article Ескобар пред вратима: Шта се крије иза америчког посредовања у Босни и Бриселу?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Најновији светски поредак: Три јахача апокалипсе у седлу, четврти на видику

Прошло је више од тридесет година од завршетка Хладног рата. Пад Берлинског зида 1989. године,…

By Журнал

Дезинформација о „инциденту“ на Ћипуру

Јавност је јуче брутално дезинформисана, очигледно уз помоћ полиције и њених ПР служби да се…

By Журнал

Економске лекције из књижевности: Опортунитетни трошак код Селенића, ПИК обвезнице код Милована Глишића и терминско тржиште код Шекспира

Пише: Аница Телесковић Уџбеници о економији су обично досадни, често нејасно написани и неразумљиви. Реч…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 2ПолитикаСТАВ

Политичка лутања

By Журнал
МозаикНасловна 4

Зашто Запад не схвата Достојевског

By Журнал
Насловна 4СпортСТАВ

Дрес Србије или репрезентације Отвореног Балкана

By Журнал
МозаикНасловна 6

Новак преко Вајдиног ученика у треће коло Ролан Гароса

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?