Пише: Војин Грубач
Присуствујемо интересантном политичком процесу око теме усвајања Резолуције о Јасеновцу у Скупштини Црне Горе.
Посланици парламентарне већине: ПЕС-а, Демократа, СНП-а и коалиције ЗБЦГ су са потписима 43 посланика предали Предлог резолуције о Јасеновцу Скупштини Црне Горе и он се налази у редовној скупштинској процедури.
Тај предлог, да се подсјетимо, нису подржале албанске партије које се налазе у Влади Црне Горе.
Може се очекивати да за тај документ, када се нађе на дневном реду црногорске Скупштине, неће гласати: ДПС са сателитима, ГП УРА и све партије мањинских народа.
Истовремено, политички естаблишмент Србије се „дигао на ноге“, прије свега Александар Вучић и Александар Вулин, са покличомда: Црна Гора мора изгласати ту резолуцију, иначе!?
Иначе шта?! Одговор на то питање је следећи: иначе, у случају њеног неусвајања предсједник Србије Александар Вучић неће однијети још једну „историјску побједу“.
Међутим, ако се Резолуција о Јасеновцу усвоји у Скупштини Црне Горе, то се неће представити као одлука парламентарне већине и Владе Спајића.
Наравно, то ће бити успјех Александра Вучића, који је „притиснуо“ Црну Гору да се тако нешто догоди, да би опет „победио“.
Војин Грубач: Кнежевић упутио ултиматум парламентарној већини, али га није одрадио до краја
А „притиснуо“ је преко својих медија у Црној Гори и ДНП-а Милана Кнежевића, који је недавно објелоданио да суспендује даљу подршку Влади Спајића уколико се не усвоји Резолуција о Јасеновцу, додавши поред тог услова и подужи списак других жеља.
Бизарности, а помало и комичности ове ситуације доприноси факт да је у децембру 2021. године Скупштина Србије одбила Резолуцију о Јасеновцу, што је невјероватно.
Иако је Српска напредна странка тада имала већину, само 30 посланика је гласало за ту резолуцију, што значи да је огромном већином она одбијена.
Вучић је послије тога догађаја, наравно био „победник“: јер је одбацивање Резолуције о Јасеновцу значило да је Србија одлучно на европском путу!?
Да су је усвојили, „угрозили би европски пут“.
Како није смио да је усвоји у Србији, сада жели да се она усвоји у Црној Гори, да би опет био „победник“.
У том контексту невјероватно звуче изјаве Вучића на ту тему.
Рецимо, недавно у Котору: „Што се тиче резолуције о Јасеновцу то је питање за црногорске грађане, а наравно да ћемо то подржати“.
Подржати? Збиља, а што нисте подржали Резолуцију о Јасеновцу 2021. године у Скупштини Србије?!
Или, изјава Вучића у „Првој теми“ на ТВ Прва, гдје је рекао: „Црна Гора никад неће донијети закон, резолуцију или декларацију о геноциду у Јасеновцу“.
Неће је донијети никад, као Србија од 2021. до дан данас? У чему је проблем?
Војин Грубач: Подржавамо одлуку Владе да преда два амандмана на Резолуцију о Сребреници у ОУН
Надреалан је био и осврт Александра Вулина у вези дотичне резолуције, гдје је рекао: „Писци црногорске резолуције о Јасеновцу успели су оно што нико није могао. Да напишу резолуцију о јасеновачком геноциду, а да ни једном не помену усташе и НДХ, да српско име помену једном, а хрватско само када су набрајали народе који су страдали у Јасеновцу. Осим мањка речи или мањка храбрости да изговоре просту истину о одговорности НДХ, Хрвата и усташа…“.
Шта је ово? Може ли се Вулин осврнути на текст српске Резолуције из 2021. године и има ли примједби на њу?
Да ли је у њој фигурисала одговорност НДХ, Хрвата и усташа? Ако јесте, што је поцијепана и бачена као крпа за отирање ногу на под Скупштине Србије? Што није усвојена? Шта се десило?
А што је најинтересантније, Милан Кнежевић, који изгласавање Резолуције о Јасеновцу у Скупштини Црне Горе веже за подршку Влади Спајића, не отказује подршку Вучићу и Вулину зато што је одбијена Резолуција о Јасеновцу 2021. у Скупштини Србије!? Чак не смије јавно да их пита: шта се то тада десило, момци?
Ово се зове политичко тумарање, пресипање „из шупљег у празно“, вријеђање природне логике и покушај излуђивања народа којем несавјесни политичари упорно и фанатично желе скројити луђачку кошуљу.
Што се тиче Црне Горе, то неће проћи из простог разлога: што се таквим провидним политичким манипулацијама потцењује интелигенција народа.
Елем, иако то долази од лажних „вечних победника“, превише је.
Колико сутра, од господе Вучића, Вулина и Кнежевића можемо мирно очекивати ултиматум да Сунце мора ујутру изаћи на хоризонту.
И, шта ће се десити? Наравно, биће: „Добро јутро“! А потом ће медији забрујати да се десила још једна „победа“ тројке непобједивих политичара чудног формата који су толико моћни да могу и Сунцу командовати да изиђе.
