Decenijski projekat Frensisa Forda Kopole, film „Megalopolis“ premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu uz sedmominutne ovacije, ali filmski kritičari su dali veoma oprečne kritike.
Posle 40 godina nastajanja, projekat Megalopolis Frensisa Forda Kopole konačno je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Kanu – uz polarizovane kritike koje su film nazivale „zapanjujuće ambicioznim“, „apsolutnim ludilom“ i „zbunjujuće plitkim“.
Megalopolis, koji je u četvrtak uveče prikazan u Kanu uz sedmominutne ovacije, bio je najiščekivanija premijera zbog svih godina počinjanja i prekidanja snimanja, kao i zbog barokne, provokativne premise o „političkim ambicijama, genijalnosti i sukobljenoj ljubavi ” gde „sudbina Rima proganja savremeni svet koji nije u stanju da reši sopstvene društvene probleme”.
Dina 2: Zapanjujuće uvrnut nastavak naučnofantastičnog filma Denisa Vilneva
Osamdesetpetogodišnji Kopola, reditelj filmova Kum i Apokalipsa danas, finansirao je film sa 120 miliona dolara sopstvenog novca. U njemu glumi Adam Drajver kao arhitekta i naučnik koji je dobio Nobelovu nagradu po imenu Sezar Katalina,koji je naizgled dobio moć da kontroliše vreme i prostor nakon naučnog otkrića. Veliki deo filma vrti se oko njegovog velikog plana za „utopijski građevinski projekat“ pod nazivom Megalopolis, koji se kosi sa ciljevima gradonačelnika Cicerona (Đankarlo Espozito).
U filmu takođe glumi Džon Vojt kao Hamilton Kras III, koji ima aferu sa voditeljkom TV vesti Vau Platinum (Obri Plaza) i Šaja Labaf kao Krasov unuk, političar po imenu Klodio Pulčer.
Kritičar Gardijana, Piter Bredšo u svojoj recenziji opisuje naučnofantastičnu sagu kao „meganaduvenu i megadosadnu” i „strastven projekat bez strasti… pun srednjoškolskih istina o budućnosti čovečanstva”.
Kritičar Volčera napisao je da Megalopolis „ponekad izgleda kao grozničavo razmišljanje prerano rođenog deteta, poteranog i zaslepljenog i možda pomalo izgubljenog u svim mogućnostima sveta pred njim“.
„Ne postoji ništa u Megalopolisu što bi izgledalo kao nešto iz ‘normalnog’ filma“, napisao je Bildž Ebiri. „Likovi govore arhaičnim frazama i rečima, mešajući delove Šekspira, Ovidija i u jednom trenutku pravog latinskog.“ U jednoj sceni, Drajver u potpunosti recituje Hamletov čuveni monolog „biti ili ne biti“. „Zašto? Nisam baš siguran“, napisao je Ebiri. „Ali sigurno zvuči dobro.“
Na novinarskoj projekciji u Kanu, prema pisanju Njujork tajmsa, film je dobio meta-preokret kada je jedan od prisutnih počeo da postavlja pitanja Drajverovom liku, koji je odgovarao sa ekrana.
„Megalopolis izgleda skoro kao da je HBO-ov Rim prepisalo hiljadu majmuna, a neki od njih su čak ispravljali pravopis“, napisao je Džejson Gorber iz AV kluba. „Čisti, nefiltrirani umetnički integritet Megalopolisa manje podseća na rimske priče nego na grčke koje izazivaju oholost i ironiju, što neće biti nikakvo iznenađenje za svakoga ko je obratio pažnju na Kopolinu neponovljivu karijeru.“
Druge kritike su bile pozitivnije. Dedlajn je film nazvao „nešto kao nered: neposlušan, preuveličan i pretenciozan“ – ali je takođe pohvalio njegovu „čistu drskost“ kao „delo majstorskog umetnika koji je, poput Karavađa, preuzeo Ajmaks kao platno ”.
Njujorker je opisao Megalopolis kao „agresivno opojan, tvrdoglavo nelogičan i zapanjujuće optimističan” u recenziji koja je hvalila njegova „zapanjujuće dirljiva zadovoljstva” – uključujući sporedne likove koje igraju Lorens Fišburn i Kopolina sestra Talija Šajr.
Holivud riporter piše da je to film koji muči samozadovoljstvo, iako je na kraju „zabavan, razigran, vizuelno zaslepljujući i obasjan dirljivom nadom za čovečanstvo“. Indivajer je otišao još dalje. „Film nam ne pokazuje toliko budućnost filma koliko podstiče našu želju da je ima“, napisao je kritičar David Erlih, koji je Megalopolis takođe nazvao „transcendentno iskrenim manifestom o ulozi umetnika na kraju jednog carstva“.
Reakcija, možda, podseća na Kopolinu monumentalnu ratnu dramu Apokalipsa sada iz 1979. koja je takođe imala veoma dramatičan proizvodni proces i izazvala je strastvene, oprečne kritike na premijeri u Kanu pre nego što je na kraju dobila Zlatnu palmu.
Megalopolis je nedavno obezbedio distributere širom Evrope nekoliko dana uoči svoje premijere u Kanu, iako su američka prava još uvek neizvesna.
Izvor: RTS
