Пише: Небојша Поповић
Нова предсједница Сјеверне Македоније Гордана Сиљановска Давкова положила је 12. маја свечану заклетву чиме је ступила на дужност. Током полагања заклетве Сиљановска Давкова није изговорила ријеч „Сјеверна“ која је саставни дио уставног назива те државе.
„Изјављујем да ћу функцију предсједника Републике Македоније обављати савјесно и одговорно. Поштоваћу Устав и законе и штитити суверенитет и територијални интегритет Републике Македоније“, рекла је Сиљановска, која је побиједила у другом кругу избора као кандидат ВМРО-ДПМНЕ.
Нова предсједница није изговорила ријеч „Сјеверна“, упркос томе што се у тексту заклетве, који је прочитао одлазећи предсједник Собрања Јован Митрески, позивајући Сиљановску да понови, та држава помиње као – Сјеверна Македонија.
Оштре реакције Грчке, Бугарске и ЕУ
У знак протеста амбасадорка Грчке је након тога напустила Собрање, а услиједила је и реакција Министарства спољних послова Грчке. Оштро су се огласили и бугарски предсједник и премијер, Румен Радев и Димитар Главчев, док је ЕУ изразила жаљење јер нова предсједница није употријебила Уставни назив земље током церемоније полагања заклетве.
Небојша Поповић: Зашто британски парламент разговара о пресијецању Републике Српске
Да подсјетимо, званично Скопље је 2018. године дословце трампило име сопствене земље зарад уласка у НАТО. Са Атином је тада потписан Преспански споразум чиме је окончан 27-годишњи спор око имена Македоније којим је та земља промијенила име у Република Сјеверна Македонија – а Грчка, заузврат, није стављала вето на улазак те државе у НАТО алијансу.
Држава која се одрекла себе
Сјеверна Македонија је тако практично пристала da се одрекне себе само зарад трансатланског пута. Земља је ушла у НАТО док је понижење и повријеђено достојанство народ коначно показао хомогенизацијом тек на недавним изборима, са резултатом да први пут албански фактор у новијој историји Сјеверне Македоније нема последњу ријеч у састављању Владе.
Нажалост, околност да бивши премијер Зоран Заев који је, узгред 2020. године мудро савјетовао да би Косово и Србија требали узети Преспански споразум као узор за решење косовског питања, више није значајан фактор у политици, слаба је утјеха за народ који је, очигледно, у међувремену схватио да се НАТО не маже на хљеб, те да им је слијепо слијеђење добронамјерних савјета западних партнера нанијело непоправљиву штету.
Случај симпатичне, и Црној Гори сусједне и пријатељске државе Сјеверне Македоније, иако драстичан, увијек би требало да буде упозоравајући примјер да није баш све што долази као препорука и захтјев од странаца на наше властито добро. Јер као што се бјелодано види, лако се могу омаћи и оне историјске грешке након којих нема кајања и повратка назад.
