Пише: Владимир Ђукановић
Сведоци смо наставка затегнутих односа ове две земље. Амерички државни секретар Блинкен завршио је своју другу посету Кини за годину дана. Мало је постигнуто између два играча чији односи утичу на глобалне токове више од других. Напротив, може се закључити да се ситуација заоштрава и да нема јасних корака за побољшање.
По дипломатским стандардима, могло би се помислити да је танго између комуниста и демократа синхронизован. Потписани су протоколи о сарадњи у области вештачке интелигенције, морских путева, односа на Пацифику и наркотика. Али ниједна страна није могла да сакрије растуће тензије које су резултат јаза у геополитичким интересима две земље. Блинкен је примљен без указивања почасти које такви званичници траже. Сама посета је представљена као низ захтева које Американци намећу кинеским властима. Већина ових захтева неће бити испуњена, па је јасно куда иде овај воз: продубљивање неповерења између две највеће економије.
Кина као највећа глобална индустријска сила данашњице: Запад против кинеског чуда
Односи Русије и Кине, који су у радикалном успону, трн су у оку Америци. Комичне санкције које су увели појединим кинеским институцијама немају никаквог утицаја на комунистичку економију. Сваки пут када САД критикују ово питање, кинеско-руски односи иду корак даље. И овога пута, као резултат Блинкенове посете, најављена је посета Владимира Путина Кини следећег месеца. Трговина између Кине и Русије скочиће за 26 одсто на 240 милијарди долара 2023. Истовремено, Кина је постала највећи увозник руске нафте. Даљи економски планови између две земље су више него амбициозни. Размена се сада врши у домаћим валутама, а долар је избачен као средство плаћања за робу између две земље. Сам систем функционише више од годину дана и Русија га промовише по целом свету како би за сва времена приграбила долар.
Тајван је врућа тема око које за сада нема сагласности. Ако се чита западни медији, кинески напад на острво је само питање времена. Скоро 90% становништва Кине чине Хан Кинези, највећа етничка група на планети. Иста етничка група је на Тајвану заступљена са 97%. Иако су се сукобили у грађанском рату током буђења комунизма, данашњи односи су на другом нивоу. Обе стране схватају да би рат радикално успорио друштвени развој и поново довео до братоубилачког рата. Међу самим Кинезима могућност рата је на знатно нижем нивоу, што се лако може проверити читањем локалних медија. Значај Тајвана као центра за производњу најсавременијих чипова расте са сваким новим АИ кодом. Рат би вероватно довео до глобалне рецесије коју не воле ни Американци ни Кинези.
Секретар је провео последњи дан у разговору са председником Сијем и нисмо чули ништа паметно. Врхунац дијалога је да две земље не смеју дозволити „неспоразуме“ и „погрешна процена“. Ова изјава више забрињава него смирује тензије јер расветљава могућност да би неки потези могли радикално да угрозе односе. Кинески председник је јасно ставио до знања да Запад мора да гледа на развој Кине са позитивне стране и да било какав други приступ не долази у обзир. Покушаји да се Кина економски обузда санкцијама показали су се смешним и контрапродуктивним. Само у области вештачке интелигенције, Кина има око шест патената за сваки који долази са Запада. Прошле године су шокирали свет када су представили 7 нанометарски чип. Сматрало се да је од овог подухвата удаљено најмање 5 година, што се показало као још један неуспех у рату за компјутерску надмоћ. Пре месец дана процурила је информација да је СМИЦ, највећи кинески произвођач чипова, већ поставио производну линију са гигантом Хуавеи. Та линија ће производити 5-нанометарске чипове, само једну генерацију иза најбољих чипова направљених на Западу. Тај корак је један од последњих до потпуне независности Кине у развоју ове технологије.
Владимир Ђукановић: Ваше радно место у свету вештачке интелигенције
ТикТок је још једна тачка сукоба која је кулминирала америчким законом о забрани апликације у САД. Кинеској фирми БитеДанце наложено је да прода свој удео у компанији у наредних 270 дана. Образложење је да апликацију користе кинеске службе зарад својих државних интереса. Оптужба је ноторна глупост, али истина је чиста љубомора: појавила се друштвена мрежа коју млади широм света користе више него западне платформе. А Запад користи старе расистичке методе морализирања ставова које и сами безобзирно искоришћавају. Наиме, америчке друштвене мреже отворено сарађују са државним службама чак и када се од њих то не тражи. Постали су „чувари“ наше савести а да их нико није ни замолио за ту услугу.
BiteDance је већ изјавио да нема намеру да прода свој удео тако да ће се технолошки рат наставити. Занимљиво је да разни инвеститори поседују скоро 60 одсто компаније и покрећу тужбу на основу Првог амандмана Устава САД који штити слободу говора. Кинеска фирма, рођена у комунизму, тужи америчке законодавце због слободе говора. Шта би рекао Радован III: „Ајде?!?“ Чињеница да је председник Си примио секретара Блинкена се у дипломатији види као велики корак напред у односима. Али већ смо навикли да је традиционална дипломатија немоћна када је реч о геополитичким ломовима. Сам рат у Украјини је сведок колико су неуспеха дипломате успеле да нанижу последњих година. Они су постали контраиндикатор политичких померања, што ме плаши у односима Кине и Америке. Ојачани дипломатски односи једини су конкретан резултат посете секретара, која је у сваком другом смислу потпуни промашај. Лакмус папир су управо друштвене мреже, где је расположење међу самим грађанима достигло нове платое анимозитета.
Шта то значи за нас и остатак света? Ништа добро. Свако економско ограничење и забрана смањује глобални раст, који је под притиском од пандемије до данас. Економисти предвиђају раст од 3,1% ове године и 3,2% следеће године. Глобални напредак захтева раст ближе 5% да би се откључао пуни потенцијал за напредак. Циљ Уједињених нација да искорене екстремно сиромаштво до краја ове деценије је већ упитан. Многи други програми се боре да пронађу средства у подељеном свету где комплекси суперсила поново имају предност над сарадњом и мирном коегзистенцијом. Друга претња је обнављање инфлаторних притисака. У подељеном свету, са повећањем трговинских баријера, ризик од инфлације је већи. Не одговара ни Кини ни Америци. Надајмо се да ће их економски напредак поново зближити, јер свако даље заоштравање односа само ће донети проблеме остатку света.
Извор: Фејсбучење
