Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Дакле, када је Ђукановић хапсио Андрију Мандића и Милана Кнежевића због њиховог наводно планираног „државног удара“ са оружјем које ни до данас није нађено, а све то констатовано на дан избора, када се истом М. Ђ. љуљала монополска власт – онда је то, јелте, било спровођење закона и одбрана државе.
Данас, када се хапсе његови блиски сарадници из полиције и судства, а на основу доказа који баш и нијесу на дну „тамо неког језера“, он то зове „ћеранијом“, „реваншизмом“ и пријети особинама „друштва осветника“!
Не г. Ђукановићу, овим хапшењима се не отвара нова страница црногорских освета, него отпочиње убрзани курс демократије, због недостатка времена које су појели скакавци из ДПС-а.
До читања у сљедећем броју….
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
