Пише: Даница Поповић
Шта има лоше у ефективној каматној стопи од 10,6 одсто? Све. За шест година, колики је рок отплате, банци ћете платити за трећину више него што сте од ње позајмили Потпуно сам опчињена кеш кредитима, можда највише „Cool“ кредитом из једне ТВ рекламе, где неког проседог господина дочекује осам распеваних и насмејаних банкарских службеника, дижу га на руке, а затим га изврћу на леђа, док на екрану пише: за ову позајмицу, банка вам узима десетак и по одсто од главнице.
Не знам је ли ову рекламу радио неко сасвим глуп или напросто генијалан, али за мој скромни укус, тај је сачувао образ и јасно показао како ствари стоје. Да су банкарски чиновници обучени много боље и да се опходе као да су далеко већа господа од клијената. Треба погледати више пута ону сцену где службеник с презривим смешком своме клијенту – али и вама – објашњава шта значи реч „куууул“. А она значи да осам банкарских службеника обара проседог господина на леђа, али се он, шта? – радује, јер је управо постао сретни добитник овакве једне кредитне обавезе. Генијална реклама. Нушић у Србији, у 21. веку. Браво!
Шта има лоше у ефективној каматној стопи од 10,6 одсто? Све. За шест година, колики је рок отплате, банци ћете платити за трећину више него што сте од ње позајмили! Позајмите три – а вратите четири хиљаде евра (све у динарима, наравно). Ефективно, купићете себи један, а банци трећину половног аутомобила…
А примања ће вам, у међувремену, расти много спорије, макар живели у најбрже растућој земљи света – а не живите тамо. Дакле, са „cool“ кредитом по стопи од десет одсто, овде ћете бити сиромашнији за разлику између каматне стопе на „cool“ кредит (од десет одсто) и стопе по којој расте ваша плата – што не прелази неких један до два одсто реално годишње!
Није то ни издалека највећа каматна стопа на кеш кредите у Србији. Рецимо, једна банка позива пензионере да узму најповољнији кредит по стопи од 16,32 одсто, ефективно! Царска понуда: позајмите, рецимо четири, а вратите – шест хиљада евра! Радоваће се снаје, унуци и распевани банкарски службеници!
Не треба, наравно, кривити банке што прописују тако високе камате. Ко вас је, уосталом, икада приморао да их узмете? Ако сте скоро били у банци, видели бисте да ништа није као у реклами! Свуда редови, кад год дођете, и увек ради само један шалтер на коме чиновник седи са клијентом и по пола сата – ћуте… Нема шансе да отворе још неки шалтер и да редови нестану – а и зашто би?
И, да… нису то више само стране банке, сада ствар преузимају домаће, па ће вам можда бити лакше да их на српском псујете док дреждите пред шалтером, или кад им уплаћујете камату од десетак одсто годишње!
Банке у Србији су у прошлој години оствариле рекордну нето добит већу од милијарду евра, јављају медији. И то је сјајно – не може ни бити привредног раста ако у њему не предњачи финансијски сектор!
Али ипак остаје питање – како је могуће да истој банци новац тако много вреди кад га дају на зајам, а скоро ништа не вреди кад га клијенти улажу, рецимо, на орочену штедњу? Или, да се вратимо мојим омиљеним „cool“ кредитима – где на сав глас певају о фиксној каматној стопи, која је доскора штитила клијенте од раста светске каматне стопе? А шта ћемо сад, кад је јасно да ће за месец или два те каматне стопе почети да падају? И даље ћете певати пензионерима да управо тако треба да се задуже – у чију корист?
Е, то је питање пословног морала.
Извор: Радар
