Francuska ne uspeva da stavi pod kontrolu svoje budžetske probleme. Deficit raste na 5,5 odsto, a državni dug na oko 111 odsto i po tome je zemlja na prvom mestu u EU. Šta sada da radimo?
(Foto: Middle-east online.com)
Pjer Moscovici, bivši francuski ministar finansija i sadašnji predsednik tamošnje revizorske kancelarije, morao je da prizna da je stanje francuskog budžeta u žalosnom stanju: prema poslednjim proračunima iz prvog kvartala ove godine, vlada u Parizu troši 5,5 odsto više novca nego što ih stvarno ima. Istovremeno, Francuska je sa 111,9 odsto nacionalni dug pretekao Španiju (109,8 odsto).
Doduše, to još nije nivo Italije (140,6 odsto) ili Grčke (165,5 odsto), ali ako se ovaj deficit druge po veličini privrede u Evropi posmatra u apsolutnim brojkama, onda je to zastrašujuća planina nacionalnog duga. Francuska će ove godine morati da plati 57 milijardi evra – čak ni za otplatu, već samo za kamate na nagomilane dugove. To je tri puta više nego 2021. godine.
Moskovici je bio gost radija Frans Inter i tamo se suočio sa teškim pitanjima: kako Francuska treba da uloži ogromna sredstva u ekološku transformaciju, u digitalizaciju i nove tehnologije, kako i Francuska i Evropa treba da plate, kako za odbranu, tako i za pomoć Ukrajini – kada je riznica prazna?
„Ni pod kojim uslovima ne povećavajte poreze!
Od njega su se, međutim, mogle čuti samo uobičajene fraze političara: treba postupati „mudro“, deficit i dugovi se moraju smanjiti bez ugrožavanja privrednog rasta. Možda bi trebalo razmišljati o povećanju poreza, pogotovo što francuska opozicija glasno traži drastično povećanje poreza – kako za međunarodne kompanije, tako i za superbogate.
Ovo je uvek melem za uši građana i birača, iako je preračunato u evre i cente, po pravilu, daleko od toga da pokrije rasipništvo države. Međutim, čak i takvo povećanje poreza odbacuje aktuelni francuski ministar finansija Bruno Lemer. Kaže da je „apsolutno protiv povećanja poreza za naše građane“. Vlada, dodaje, već ima spremne mere štednje: biće smanjenje razvojne pomoći, podrška ekološkoj sanaciji objekata, pomoć za dalje školovanje… Trebalo bi da bude uštede od desetak milijardi evra, a već , kako najavljuje ministar, radi i na novom programu gde će biti ušteđeno još dvadesetak milijardi.
Francuska revizorska kancelarija procenjuje da bi država trebalo da smanji svoje rashode za najmanje 50 milijardi evra godišnje kako bi bar do 2027. dostigla propisanu granicu deficita u evrozoni od 3 odsto BDP-a. Naravno, bilo bi bolje da se uštedi još više, kako bi se otplatio deo državnog duga. „Moramo konačno da odlučimo koji su državni rashodi dobri, a koji ne. Šta podstiče inovacije, investicije, privredni rast i zapošljavanje, a šta se može rezati bez ugrožavanja razvoja naše zemlje“, ističe Moškovići.
Opet će biti protesta…
Francuska država u suštini ima znatno veće rashode od gotovo svih drugih evropskih zemalja: oni čine 56 odsto BDP-a. U velikoj meri to ima veze sa ionako borbenim zahtevima sindikata i zaposlenih: prisetimo se pravog rata koji je vođen za reformu penzionog sistema, iako su Francuzi i po ovoj „novoj penziji“ daleko bolji. nego mnogi penzioneri u Evropi.
Svojim merama štednje Francuzi očigledno žele da smanje i druge socijalne izdatke, poput podrške nezaposlenima – i zato je sasvim izvesno da bi na ulicama francuskih gradova ponovo moglo da dođe do protesta i nereda.
Francuski ministar Lemer je sedam godina na čelu Ministarstva finansija. Pa jesam li ja odgovoran za to što je francuski budžet u tako lošem stanju? Naravno da ne. Deficit i dug su „približno“ na nivou koji je predvideo i to je čak „relativno dobro“, kaže on. Ministar tvrdi da je problem negde drugde: „Možda smo potcenili mogućnost da se inflacija tako brzo smanji.
Tako imamo manje prihode od poreza na dodatu vrednost, manje prihode od mase prihoda građana i manje poreza od preduzeća. Sve u svemu, to je nekih 21 milijardu evra manje državnih prihoda“.
Problem je, međutim, što je „inflacija“ u ovom slučaju rezultat poskupljenja, a ne štampanja novca. Građani zaista manje troše, a kompanije manje ulažu, ali to je proces sa kojim su morale da se pomire sve zemlje evrozone. Francuska nema drugog izbora osim da pazi gde troši svoj novac – a to će biti vruće političko pitanje i za francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Izvor: Dojče Vele
