Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Не дајте се заварати. То што смо имали благу и неубједљиву зиму, није нам одузело право на прољећне радости. Зима је имала своју прилику и није се показала. Неки кажу – глобално загријавање, други – периодично отопљавање, трећи – Божија воља, тек нијесмо имали ни снијега ни леда који би се сада топили пред нашим очима.
Али, прољећу то не може одузети достојанство и шарм животности и непоновљивости. Цвијеће, мириси, пчеле и бумбари одрадиће свој посао реаниматора природе и људи у њој. У то не треба сумњати.
А поред тих космичких гибања, на која не можемо имати битан утицај (ако изузмемо теорију да смо покварили зиму) прољеће нам може донијети и она квалитетна друштвено-корисна загријавања. Од духовних радости завршетка разних постова и рамазана, до напретка који ће нам донијети даља демократизација друштва у преслагању политичког утицаја оних који нико никад више неће бити диктатор овог напаћеног народа.
…,,Сад је пролеће. Опет пролеће! Преда мном је сто и осамдесет сунчаних дана. Чини ми се да су ми прегршти пуне неких чудесних златника, сваки као сунце. Сви су путеви отворени. Дах је слободан“.
Иво Андрић
До читања у сљедећем броју…
