Bivši konzervativni političar Norman Tebit istakao je da je najvažniji odgovor na tzv. kriket test – da li pripadnici bivših kolonija koji su postali britanski državljani i žive u Britaniji navijaju za Englesku ili za zemlje svog porekla. U zemlji gde je predsednik vlade Riši Sunak, poreklom Indus i ne slavi Božić, gradonačelnik Londona Sadak Kan, poreklom Pakistanac i pripadnik muslimanske vere, i prvi ministar Škotske i lider Škotske nacionalne stranke Humza Jusaf, takođe poreklom Pakistanac, verska i rasna tolerancija u Engleskoj i Velikoj Britaniji u celini je od ključnog značaja da bi se očuvao mir, blagostanje i bezbednost. Snažna odmazda Izraela posle napada Hamasa 7. oktobra prošle godine, koja je do sada izazvala preko trideset hiljada palestinskih žrtava, dovela je u pitanje tradicionalnu toleranciju u Velikoj Britaniji. Političke tenzije i netrpeljivost su toliko porasle da je policija počela da štiti poslanike britanskog Parlamenta ukoliko javno iznose proizraelske ili propalestinske stavove i gledišta.
Poslednjih dana političe tenzije su posebno porasle kada je bivši potpredsednik konzervativaca, kontroverzni i često provokativni Li Andersen, suspendovan iz Konzervativne stranke odlukom premijera Sunaka, pošto je javno rekao da su islamske snage uspostavile kontrolu nad gradonačelnikom Londona Sadikom Kanom, koji je poreklom iz Pakistana. Do stranačke suspenzije i gubitka pozicije tzv. partijskog bič, zaduženog za partijsku disciplinu, došlo je pošto Andersen nije prihvatio molbu premijera Sunaka da se izvini zbog izrečene izjave.
Gradonačelnik Kan je okarakterisao izjavu Anderesena kao flagrantan primer islamofobije, odnosno iskazivanje mržnje prema pripadnicima muslimanske vere. Međutim, ni premijer Sunak ni članovi konzervativne britanske vlade nisu želeli da okarakterišu reči Andersena kao islamofobiju, već su isticali da je Andersen pogrešio, da je bilo potrebno da se izvini i da nije dobro da se inače napeta politička situacija u Engleskoj dalje usložnjava potpaljivim izjavama. Ostali su čvrsto na takvoj poziciji, iako su predstavnici britanskih medija uporno skretali pažnju Sunaku i članovima vlade da bi izjava slična Andersenovoj, usmerena protiv nekog pripadnika jevrejske zajednice, odmah dobila epitet antisemitizma. Li Andersen je na početku svog života bio rudar i borio se za prava rudara kada je Margaret Tečer osamdesetih godina vodila teške borbe sa rudarskim sindikatima. Bio je dugo godina član Laburističke stranke da bi 2018. godine pristupio konzervativcima. Izabran je za poslanika britanskog Parlamenta 2019. godine i postao je potpredsednik stranke 2023, kada je Riši Sunak izabran za predsednika stranke i premijera. Andersen kaže da mu ne pada napamet da se izvini zbog svoje zapaljive izjave. Ističe da dobija podršku od brojnih poslanika Konzervativne stranke i dela javnosti. Postoje indikacije da je spreman da pristupi populističkoj Reformskoj stranci čuvenog zastupnika Bregzita Najdžela Faraža ili će nastupati kao nezavisni kandidat na predstojećim izborima u kojima laburisti imaju prednost od 20 procenata prema trenutnim anketama.
Riši Sunak je postavio Andersena za potpredsednika stranke jer mu je kao originalni pripadnik radničke klase i bivši laburista bio koristan za politički imidž. Trebalo je da konzervativci, koji su tradicionalno bili stranka imućnijih slojeva britanskog društva, zadrže podršku siromašnijeg dela populacije koja je 2019. godine glasala za njih, jer je Boris Džonson obećavao brzo i efikasno napuštanje Evropske unije, što je siromašni sever Engleske favorizovao. Sunak ne želi da prizna da je Andersenova izjava islamofobična, jer ne želi da konzervativci izgube podršku dela glasačkog tela koja u suštini zdušno deli stavove koje Andersen zastupa.
Činjenica je da je britansko društvo pokazalo visok stepen rasne, verske i nacionalne tolerancije, jer je bez problema prihvatilo da i državu i glavni grad vode ljudi koji su poreklom iz britanskih kolonija. Ta tolerancija i širina je ipak krhka, ima svoja ograničenja i nije zagarantovana. Bivši konzervativni političar Norman Tebit, koji je kasnije izabran u Dom lordova kao lord Tebit, istakao je da je najvažniji odgovor na tzv. kriket test – da li pripadnici bivših kolonija koji su postali britanski državljani i žive u Britaniji navijaju za Englesku ili za zemlje svog porekla. Odgovor je uglavnom jasan – većina navija za svoje poreklo. Zanimljivo je da je smenjena ministarka unutrašnjih poslova Suela Brejverman, jedna od najsnažnijih kritičara gradonačelnika Londona Kana i vatreni pobornik radikalnog smanjenja imigracije, kao i deportovanja imigranata iz Ujedinjenog Kraljevstva u Ruandu, sama poreklom iz Afrike. Neki pripadnici bivših kolonija, dakle, žele da smanje priliv novih imigranata. Ima puno ironije u politici, zar ne? Novi razvoj u širenju tenzija i verske netrpeljivosti u Britaniji desio se u petak ujutru kada je na vanrednim izborima za izbor poslanika u parlamentu za mesto Ročdejl ubedljivo pobedio poznati i kontroverzni pobornik prava Palestinaca, Džordž Gelovej. Odmah je izjavio da svoju pobedu posvećuje ugroženim Palestincima Gaze i da je njegov uspeh šamar za predsednika vlade Sunaka i lidera laburista Kir Starmera, koji pružaju podršku Izraelu. I premijer Sunak i lider laburista Starmer izrazili su zabrinutost da pobedom Gelovaja (koji nije osudio napad Hamasa na Izrael i uzimanje talaca) jača ekstremizam u Britaniji koji ne može da donese ništa dobro. Najavljujući nove mere vlade, Sunak je istakao da je ponosni pripadnik Hindu nacije i ponosni Britanac i da je potrebno da se Britanci zajedno bore protiv snaga podele i suprotstave se otrovu ekstremizma. Političke tenzije u Velikoj Britaniji rastu iz dana u dan i očigledno će biti faktor predstojećih parlamentarnih izbora.
Dragan Županjevac
Izvor: Politika
