Ana Brnabić verovatno je najekspresivniji primer kako izgleda biti provučen kroz naprednjačku političku školu. Preduslov za „uspeh“ je, naravno, da u samom startu postoji makar i mimimum poklapanja sa opštim narativom Srpske napredne stranke, a kod odlazeće predsednice vlade toga nije manjkalo. Ipak, baš taj put koji je ona prešla od prve gej premijerke čija je uloga bila da bude simbol modernizacije politike Aleksandra Vučića do generala SNS-ove ofanzive na predstavnike opozicije i strane funkcionere, kandidovao ju je za novu poziciju – predsednicu Skupštine Srbije.
Jer, gde je drugde do tamo verbalna agresija i sposobnost da se, i preko granice pristojnosti, sukobljavate sa protivnicima osnovni uslov koju potencijalni kandidat treba da ispuni.
U dnevniku uvreda funkcionerke koja će preuzeti rukovođenje Skupštinom, mesto su našle „lokalne secikese“, „belosvetski prevaranti“, „poznate lopuže“, „muve“ i „lešinari“, ali i poneka sočna psovka upućena političkim protivnicima, doduše sa isključenim mikrofonom, i to baš na mestu koje će u buduće voditi. Teško je oteti se utisku da je upravo to ono što je neophodno naprednjacima da uguše i ono malo javnog medijskog prostora koji će opozicija dobiti prisustvovanjem u parlamentu, ili, drugačije rečeno, da je to ono što Brnabić čini dostojnim nasledikom njenog stranačkog kolege Vladimira Orlića.
Ali, priča o Ani Brnabić nije samo priča o razvojnom putu nekoga ko je iz nevladinog sektora pristupio jednoj političkoj stranci. Jer, sa aspekta političkog života u Srbiji, Brnabić je u izvesnoj meri „ražalovana“. Iako SNS to nikako tako ne karakteriše. U tom smislu, verovatno, najslikovitiji je način na koji je Vučić predstavio novu političku putanju odlazeće premijerke i svoje bliske saradnice. On je, naime, iskoristio priliku da pohvali Brnabić rekavši da je ona „njegovo najpozitivnije iznenađenje, da je najviše napredovala, da se snažno i hrabro borila“. Pohvalio je, a opet je politički unazadio. I ona mu je zahvalna.
„Ovo je bilo emotivno veče za mene, meni je bila najveća moguća čast u životu da budem na čelu vlade, najveća čast da radim rame uz rame sa predsednikom Vučićem, radili smo kao tim. Nadam se vrlo brzo sednici parlamenta, što se brže formira i da se nastavi sa radom, hvala mojoj stranci, SNS na svemu. Ukazali su mi to poverenje da budem predsednik Skupštine, to je moj orden. Volela bih da druge stranke u Srbiji uče od SNS u tome da daju šansu ljudima, ne mora neko da bude član stranke, da se te stranačke strasti malo smire, ja sam to prepoznala u SNS, zato sam se i učlanila. Dali su mi sve zato što su prepoznali u meni želju da radim za svoju zemlju“, rekla je Brnabić, nakon sastanka sa rumunskim predsednikom u Bukureštu odgovarajući na pitanje o dosadašnjem radu na mestu predsednice Vlade Srbije.
Nazadovanje uz zahvalnost
Dejan Bursać, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, kaže za NIN da je istina da je politički neobično da nakon što ste sedmogodišnji predsednik vlade, spustite na nešto što bi u većini političkih sistema u stvari niža funkcija, odnosno da idete nazad u zakonodavnu vlast.
„Međutim, naš politički sistem je vrlo neformalno organizovan i da je tačnije u stvari kakvu poziciju moći imate u okviru vladajuće političke stranke, odnosno blizina lideru, nego konkretna pozicija u samom sistemu državne podele vlasti“, kaže Bursać.
Njen politički rečnik i on vidi kao atribute i kvalitete koji se uklapaju u ono što cene režimi poput našeg.
„Postoji jedno neformalno shvatanje podele vlasti u državi i moć u stvari izvire iz političke partije, odnosno iz njenog lidera. Tako da to je u skladu sa tim. Sa druge strane Vučić je neko ko ume da drži jednu vrstu koherencije unutar stranke, pa i ove pohvale tako dolaze iz te potrebe. Da javnost to ne bi shvatila kao neku vrstu nazadovanja“, rekao je Bursać.
I zaista ona šahovska „daj nešto što ti je vredno, da bi dobio nešto zauzvrat“, možda najbolje opisiju trenutnu političku sudbinu koju je Ani Brnabić odredio Vučić. Možda je izgubio vernog saradnika u Vladi, ali je dobio Brnabić u vatri, da se bori sa opozicijom na skupštinskim frontovima.
„Mislim da je u stvari logika da će sada biti rekordan broj opozicionih poslanika u parlamentu, rekordan broj u zadnjih desetak godina. Logika je da Ana Brnabić bude neko ko će se sa pozicije predsednika Narodne skupštine i sa nekim autoritetom suprostavljati opoziciji i nositi se sa opozicionim predstavnicima u tom jednom od retkih foruma gde imaju priliku da se obrate građanima Srbije“, ocenjuje Bursać.
Prema njegovim rečima, Parlament Srbije već dugi niz godina ne liči na parlament.
„U nedostatku uravnotežene medijske arene, postao je polje za pristup građanima. Pošto su stranke i poslanici sa vlasti svesne da je to mesto na kojem opozicija može da se obrati građanima malo slobodnije, onda gledaju da i tu postave neke filtere kako bi im otežali to. Tako da njenu ulogu vidim i u tom smislu. Ovo je verovatno pokušaj da se postavi neka prepreka da opozicija komunicira sa malo širim bazom glasača od onog do kojeg inače mogu doći“, rekao je Bursać.
Odluka da Brnabić preuzme Skupštinu za Zdravka Ponoša, predsednik stranke Srbija centar, takođe nije iznenađenje. Po njegovom mišljenju, Brnabić je „rešenje koje je dostojno njenog prethodnika (Vladimira) Orlića.
„Način na koji je on upražnjavao tu dužnost može samo nekoliko ljudi da radi. Ana Brnabić je Vučićev najbolji učenik, kao što je on bio Šešeljev“, rekao je Ponoš
Prozor u svet
I dok Brnabić čeka ozvaničenje svoje nove uloge na predstojećoj sednici Narodne skupštine, u političkoj javnosti Srbije i dalje odzvanjaju posledice izveštaja ODIHR-a o okolnostima decembarskih izbora, kao i rezolucija Evropskog parlamenta koja poziva na međunarodnu istragu tih okolnosti. A, uloga Brnabić u diskreditovanju tih izveštaja nije prošla neopaženo.
Bursać, međutim, smatra da percepcija Zapada ne zavisi od toga, već od interesa koji se ili ispunjavaju ili ne.
„Nisam siguran koliko se percepcija sa Zapada promenila. Koliko u stvari Zapad ulazi u ove naše interne probleme. Dokle god je režim Aleksandra Vučića kooperativan po pitanjima nekih glavnih geopolitičkih stvari, a vidimo da je kooperativan po pitanju Ukrajine, Rusije, Kosova i slično. Ono se neće nešto drastično menjati. Možda se promenilo u nekim liberalnijim krugovima na Zapadu, koji su nju smatrali velikim problemom u razvoju ljudskih prava u Srbiji, ali sa druge strane može se reći da je ona poslužila svrsi u tom trenutku da amortizuje moguće napade na režim Aleksandra Vučića po tim pitanjima“, rekao je Burasć za NIN.
Irena Vinulović, Filip Đorđević
Izvor: NIN
