
Обрадовала ме вијест да је Матица црногорска припремила изложбу под називом „Црногорско ћирилско штампарство XV и XVI вијека“, која се ових дана може видјети у Националној библиотеци Чешке у Прагу.
У најбољем смислу ријечи, то јесте повратак Црне Горе свом аутентичном идентитету, напуштање напора дуговјеког режима Мила Ђукановића да учини отклон, па и потпуни раскид с ћирилском традицијом.
Ну, споменута изложба даје охрабрења. И све у години импресивног јубилеја — 530 година штампарства у Црној Гори. И све у спомен на знаменитог војводу Божидара Вуковића Подгоричанина. Подсјећања ради, овај ће племенити логотет у поговору свога „Молитвеника“ биљежити како га је удивило сазнање да Германи, Грци и остали народи („иније језики“) састављају „на типаре“ (тј. штампају) „божеств’нија писанија“, те је зажелео јако „и наша србскаја, и блгарскаја такожде, на типарех с’ставити“. Око „Молитвеника“ али и других књига, Вуковић ће имати помагача, „трудио[…] јерођакон Мојси от сербскије земљи отчством же от мјеста нарицаемаго Будимља“.
М. Урван
