Шта се догодило енергетском систему у Србији?

Вучић Александар,
(Фото: Вести Online)

Не знам шта бих ти рекао, Мићо – тим речима је председник Србије Александар Вучић описао енергетски колапс у коме се нашла Србија после првог снега. Тако се обратио првом човеку Електропривреде Србије (ЕПС) Милораду Грчићу на седници Владе Србије. Око 1.500 корисника је и 16. децембра у Србији без електричне енергије, а ван система је 49 трафостаница. Министарка енергетике Зорана Михајловић саопштила је истог дана да се ситуација стабилизује са радом блокова у највећој термоелектрани Никола Тесла (ТЕНТ) у Обреновцу надомак Београда. У недељу увече, 12. децембра, без струје је било више од 136 хиљада људи и више од 2.200 трафо-станица након што је испало шест блокова ТЕНТ-а од њих осам.

 Иако се стање полако нормализује, Србија је принуђена да увози „енормне“ количине струје. Према њеб апликацији Електромреже Србије (ЕМС) у последња 24 увезено је око 1.250 мегавата, док је претходних недеља увозила око 100 мегавата. У овом тренутку Србија троши трећину више електричне енергије него што произведе. ЕПС и Србијагас су од октобра, према речима гувернерке Народне банке (НБ) Јоргованке Табаковић, купили од НБ више од пола милијарде евра за увоз енергената. Стабилност система најављује се за 20. децембар, а четири директора ЕПС-а смењена су због застоја у раду блокова ТЕНТ-а.

Шта је зауставило ТЕНТ?

У пећи ТЕНТ-а, највеће електране у Србији, у ноћи између 11. и 12. децембра убачен је угаљ лошег квалитета. Према изјавама државних званичника у том угљу је било и блата. ТЕНТ-ом управља Електропривреда Србије (ЕПС), најважније јавно предузеће у енергетском управљању у држави. ЕПС је саопштио да су велике снежне падавине, ветар и првенствено изузетно мокар снег који се ледио направили проблеме у допреми угља. Ово јавно предузеће, чији је оснивач Влада Србије, навело је да је утврђено да је у руднику „Колубара“, који снабдева ТЕНТ, у вагоне утоварен угаљ лошијег квалитета који се током транспорта натопио влажним снегом и замрзнуо. „Такав угаљ није смео да буде употребљен у блоковима термоелектрана. Ове грешке довеле су до застоја у раду блокова и грејања Обреновца“, наведено је у саопштењу ЕПС-а од 15. децембра. Истог дана је вршилац дужности директора ЕПС-а Милорад Грчић донео одлуку о смени одговорних у ланцу производње угља и електричне енергије. Смењена су четири директора у огранку ТЕНТ. Председник Србије Александар Вучић рекао је на седници Владе да је комплетан систем испао из функције зато што у ЕПС-у нису водили рачуна о томе колико угаљ може да буде мокар и колико блато може да оштети свих шест блокова у ТЕНТ-у.

 Отворена седница Владе, на којој су присуствовали и председник државе, гувернерка Народне банке и директори свих јавних предузећа, одржана је 14. децембра, а на њој се расправљало и о енергетској кризи у држави.ЕПС је направио и другу грешку, рекао је Вучић тада, јер није довољно угља обезбедио на депонијама и за снабдевање самог ТЕНТ-а. Србија, како је рекао, има угља на депонијама за још двадесетак дана. Вучић је навео да је било више проблема него што се очекивало због тежине снега, као и због ветра који је ледио проводнике. Вучић је признао и да је грешка претходне, његове Владе била то што је касно схватио да системи кључно зависе од угља. Као проблем који је довео до тешкоћа у електроснабдевању, Вучић је навео и то што у Србији постоји 920.000 дрвених бандера, које су падале под снегом, и најавио њихову замену.

Фабрика,
(Фото: ЕКапија)

Шта каже ресорна министарка?

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић рекла је да су лоше планирање и руковођење у Електропривреди Србије довели до енергетске кризе. Њено министарство задужено је за контролу јавних предузећа у енергетском систему Србије. „Сви представници ЕПС-а и писмено и усмено су говорили да је ЕПС спреман за зиму, да има довољно угља на депонијама потребног квалитета и да након ремонта Б1 неће бити потреба за увозом. Очигледно те информације нису биле тачне, али није Министарство могло да оде да копа, свако мора да ради свој посао“, рекла је Михајловић 16. децембра новинарима. Одговарајући на питање да ли се осећа одговорном због кризе у електроенергетском сектору, она је рекла да је најлакше сменити министра, али то неће решити вишегодишње проблеме у ЕПС-у. „Недовољна улагања у комплетан електроенергетски систем је озбиљан фактор који је довео до кризе“, рекла је она.

 Дан раније министарка је поручила да ће се о одговорности, стратешком планирању и промени функционисања у електроенергетском сектору расправљати када се заврши криза са којом се држава бори. „Енергетска криза је једним делом проузрокована временским неприликама, а другим делом недостатком квалитетног угља у „Електропривреди Србије“. Ово је резултат лошег планирања и управљања која су се дешавала претходних година“, рекла је она новинарима 15. децембра. Михајловић је на седници Владе, 14. децембра, поручила да су неопходне велике и хитне инвестиције и у Електромрежи Србије, посебно у Електропривреди Србије која 30 година није изградила ниједан капацитет.

Ко је до сада смењен?

Председник Србије Александар Вучић је на поменутој седници Владе поручио да одговорни за енергетски колапс морају да сносе последице. Обраћајући се челнику ЕПС-а Милораду Грчићу, рекао је да се нада да су се добро разумели када је реч о личној и свакој другој одговорности. Грчић је, након тога, донео одлуку о смени четири директора одговорних за производњу угља и електричне енергије. Признао је да је одговорност за рад целог система на њему, али и да непосредни руководиоци морају да сносе одговорност за недопустиве грешке у раду. Грчића је за вршиоца дужности директора ЈП ЕПС именовала Влада Србије 15. марта 2016. године, на предлог Вучићеве Српске напредне странке. Пре тога је био директор Рударског басена “Колубара” од 2012. године.

 Синдикат радника ЕПС-а саопштио је да су за нестанак струје криви сарадници в.д. директора Електропривреде Србије Милорада Грчића. „Проблеми у термо и рударском сектору ЕПС-а изазвани су умногоме лошим временским условима, кишом и снегом, али смо претходних година научили да се на такве ситуације треба припремити“, наводи се у отвореном писму, упућеном в.д. директору Милораду Грчићу 15. децембра.Додаје се да су овога пута проблеми због испадања блокова из рада и недостатка угља за одржавање блокова у раду изазвани делом и људским фактором.

Вучић у фабрици,
(Фото: Ало.рс)

Шта наводи опозиција?

На кризу је оштро реаговала и опозиција у Србији. Демократска странка (ДС) затражила је да јавност на дневном нивоу буде информисана о пословима везаним за успостављање поновног рада свих постројења у ТЕНТ-у.ДС такође тражи и формирање независне инспекције састављене од експерата електро, машинске и рударске струке. Демократе су у једном од саопштења навеле и да је дошло на наплату „вишегодишње потискивање стручних и компетентних кадровима са купљеним дипломама“. У сличном тону је реаговала и Странка слободе и правде (ССП), на чијем је челу бивши градоначелник Београда Драган Ђилас. „После 10 година нестручног рада и немилосрдног извлачења пара за партијске фирме, ЕПС је од највећег инвеститора у земљи и мотора економског развоја, постао један од највећих проблема“, саопштио је ССП 13. децембра.

 ССП је, након што је председник Србије позвао првог човека ЕПС-а Милорада Грчића на одговорност, узвратио оптужбом да је Александар Вучић Грчића „лично именовао за директора ЕПС-а 15. марта 2016. и ту га држао до дана данашњег.“ Ова странка је оценила да је угрожено снабдевање струјом јер нису на време обављени ремонти и обезбеђена довољна количина квалитетног угља. Народна странка је оценила у свом саопштењу 13. децембра да ће „нестручност и корупција у вођењу енергетског сектора Србије у последњих десет година трајно угрозити енергетску стабилност земље“.

Прекиди снабдевања умањују рачуне

Премијерка Ана Брнабић најавила је 14. октобра да ће свим грађанима који неколико дана нису имали електричну енергију бити умањени рачуни за струју. За сада се, према речима министарка енергетике Зоране Михајловић, не размишља о рестрикцијама струје. Она је за РТС рекла да „све може да се реши, али да је питање колико све то кошта“. Она је рекла и да се цена струје, гаса и топлотне енергије за домаћинства неће мењати до краја зимске сезоне. Што се дугорочнијих планова тиче председник Александар Вучић је поручио да је за обнављање далеководне мреже у Србији потребно уложити 700 милиона евра. „Намера нам је да купимо све што можемо од капацитета термо и хидро да бисмо гарантовали безбедност Србије у будућности“, рекао је он на седници Владе Србије 14. децембра.

 Струја у Србији поскупела је 1. фебруара за 3,4 одсто што је у просеку значило да су рачуни за струју били увећани за 150 динара (1,27 еура). Просечна цена струје за домаћинства и мале купце износи 7,867 динара (0,07 еура) по киловат-часу (кЊх), без такси и пореза.

Људмила Цветковић

Извор: Радио Слободна Европа