Уторак, 5 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Годишњи подаци о ноћењима странаца у Црној Гори, 2017-2023.

Журнал
Published: 6. март, 2024.
Share
Бианка резорт, (Фото: Букинг)
SHARE
Бианка резорт, (Фото: Букинг)

У 2023. години, укупан број ноћења у свим смештајним капацитетима у Црној Гори (линк) износио је рекордних 15,8 милиона и повећан је за чак 33% у односу на 2022. У односу на 2019. годину, број ноћења повећан је за 13,2%. Од 23 државе и АП КиМ, са више од 100.000 ноћења, њих 14 је остварило рекордан број у 2023, док је девет имало у некој ранијој години (Украјина у 2021; КиМ, Француска, Албанија, Аустрија и Швајцарска у 2019; Шведска и Чешка у 2018; и Белорусија у 2017).

У односу на 2022. повећан је укупан број ноћења странаца за 3,9 милиона. Највећи допринос овом расту дали су Русија (1.771 хиљада), Србија (372), Турска (257), БиХ (159) и Пољска (124).

У односу на 2019. повећан је укупан број за 1,8 милиона. Највећи допринос овом расту дали су Србија (409 хиљада), Турска (325) Русија (246), Украјина (181), Израел (134) и Немачка (125 хиљада).

Црна Гора постаје „туристичко откриће“ за становнике многих земаља и са различитих континената.

У 2017. години Русија (26,7%) и Србија (25,7%) су заједно учествовале са 52,4% а у 2023. смањиле су збирни удео на 47,1% (Русија 23,6% и Србија 21,5%).

Пад удела Русије и Србије био је последица бржег раста броја ноћења из осталих земаља. У односу на 2017. број ноћења из Турске повећан је 4,8 пута, из осталих азијских земаља 3,1 пута, из Литваније 4,7 пута, из Естоније 3,9 пута.

Преко четири пута повећан је број и из Аргентине, Чилеа, Јужне Африке, Азербејџана (осам пута), и осталих афричких земаља, док је из Индије и Бразила повећан преко три пута.

Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Острво Мали Морачник врви од младих пеликана, постављено 71 гнијездо
Next Article Горан Комар: Крушевице више Бијеле у Боки у повељи великог владара Душана Силног

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Војвођани: – „нација у настајању“

Ана Лалић, која сада формално води Грухоњићев НДНВ, прославила се прошле недеље изјавом, а коју…

By Журнал

Будимпешта се нада помирењу с Бриселом

Најкрупнија замерка ЕУ односи се на нетранспарентност коришћења европских средстава од стране мађарске владе, због…

By Журнал

Подстицај за украјинску мобилизацију

  Имам, наравно, рјешење за брзу попуну јединица украјинске армије. Очекујем да се наши војно…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултура

Објављен нови број Историјских записа 1-2/2023

By Журнал
Култура

Дан једног члана изборне комисије и друге приче: Три постизборна романа

By Журнал
КултураНасловна 3

Ломпар: Његош је представник укупних културних сила у српској традицији

By Журнал
КултураМозаикНасловна 3СТАВ

Против интерпретације – есеј Сузан Сонтаг

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?