Петак, 19 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Годишњи подаци о ноћењима странаца у Црној Гори, 2017-2023.

Журнал
Published: 6. март, 2024.
Share
Бианка резорт, (Фото: Букинг)
SHARE
Бианка резорт, (Фото: Букинг)

У 2023. години, укупан број ноћења у свим смештајним капацитетима у Црној Гори (линк) износио је рекордних 15,8 милиона и повећан је за чак 33% у односу на 2022. У односу на 2019. годину, број ноћења повећан је за 13,2%. Од 23 државе и АП КиМ, са више од 100.000 ноћења, њих 14 је остварило рекордан број у 2023, док је девет имало у некој ранијој години (Украјина у 2021; КиМ, Француска, Албанија, Аустрија и Швајцарска у 2019; Шведска и Чешка у 2018; и Белорусија у 2017).

У односу на 2022. повећан је укупан број ноћења странаца за 3,9 милиона. Највећи допринос овом расту дали су Русија (1.771 хиљада), Србија (372), Турска (257), БиХ (159) и Пољска (124).

У односу на 2019. повећан је укупан број за 1,8 милиона. Највећи допринос овом расту дали су Србија (409 хиљада), Турска (325) Русија (246), Украјина (181), Израел (134) и Немачка (125 хиљада).

Црна Гора постаје „туристичко откриће“ за становнике многих земаља и са различитих континената.

У 2017. години Русија (26,7%) и Србија (25,7%) су заједно учествовале са 52,4% а у 2023. смањиле су збирни удео на 47,1% (Русија 23,6% и Србија 21,5%).

Пад удела Русије и Србије био је последица бржег раста броја ноћења из осталих земаља. У односу на 2017. број ноћења из Турске повећан је 4,8 пута, из осталих азијских земаља 3,1 пута, из Литваније 4,7 пута, из Естоније 3,9 пута.

Преко четири пута повећан је број и из Аргентине, Чилеа, Јужне Африке, Азербејџана (осам пута), и осталих афричких земаља, док је из Индије и Бразила повећан преко три пута.

Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Острво Мали Морачник врви од младих пеликана, постављено 71 гнијездо
Next Article Горан Комар: Крушевице више Бијеле у Боки у повељи великог владара Душана Силног

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Владета Јеротић – За живота феномен, задужио српску културу

Пише: Бојан Јовановић У целокупној историји српске културе мало је интелектуалаца који су за живота…

By Журнал

Дани Митрополита Амфилохија: Књижевна награда ..Извиискра Његошева“ уручена Гојку Ђогу

Пише: Борис Мусић У оквиру манифестације „Дани Митрополита Амфилохија” у петак 1. новембра у крипти…

By Журнал

Јанис Варуфакис: Амазон у доба технофеудализма

Пише: Јанис Варуфакис Већ шест година, на сваки Црни петак – тај измишљени празник потрошње…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 5СпортСТАВ

Пет злата на светским првенствима у кошарци и проклетство шестог: Чекајући повратак на трон

By Журнал
ДруштвоКултураПолитикаСТАВ

Душко Челић: Последице прихватања европског споразума

By Журнал
КултураНасловна 5

Како осмислити еколошку етику?

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 1СТАВ

Сјеча Срба у министарству културе

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?