Уторак, 5 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураНасловна 3

У цркви на Ћипуру служен годишњи помен краљу Николи

Журнал
Published: 1. март, 2024.
Share
Парастос Краљу Николи, (Фото: Митрополија)
SHARE
Помен Краљу Николи, (Фото: Митрополија)

Јеромонах Гаврило (Раичевић), протојереји Благоје Рајковић и Душан Биговић служили су данас, 1. марта, у Храму Рождества Пресвете Богородице на цетињском Ћипуру, годишњи помен краљу Николи Петровићу, који се на данашњи дан 1921. године упокојио у Кап д’ Антибу у Француској.

 У бесједи након помена јеромонах Гаврило је подсјетио да је краљ Никола привремено био сахрањен у руској цркви у италијанском граду Сан Рему, а од 1989. године у цркви на Ћипуру коју је подигао на темељима старог Цетињског манастира.

“Послије неколико деценија овдје нађе спокој да чека васкрсење мртвих, тј. Христов долазак. Наш краљ као човјек има много врлина, а као владар и мана, али ми људи који смо научени Христовом ријечју, и љубављу Његовом озарени, у свакоме човјеку тражимо само добро и није нам тешко да у нашем краљу и владару нађемо и налазимо добро. Налазимо да је, наслиједивши свога претходника књаза Данила, као млад отпочео своју владавину и 58 година владао. И за то вријеме, ако је Христом био озарен као што и јесте, чинио је многа добра”, бесједио је отац Гаврило, појашњавајући да је као владар морао и гријешити.

 Осврнуо се на пјесму “Звона Цетињског манастира”, у којој краљ Никола каже ,,Мио Творче, ја сам твој“ и истакао да та пјесма заправо осликава дубоку вјеру владара који је научен ријечју Божјом са Цетињског олтара:

“У Цетињском манастиру је научио оне узвишене ријечи Јеванђеља, да је земаљско замалена царство, а небеско увијек и довјека. Тих се ријечи наш краљ Никола држао, што је посвједочено кроз све његове пјесме, говоре и посланице народу.”

 Указао је и на то да је за наш народ много значајно то што је краљ Никола “подигао државу на ноге, школство унаприједио, земљу изградио и, како би данас рекли, модернизовао своју Књажевину, а потом и Краљевину”. Такође се прославио кроз многе битке, бранећи свој народ од Вучјега Дола и Фундине, преко балканских ратова и ослобођења сјевера Црне Горе и читаве Метохије.

“Показао се као велики родољуб, велики патриота, ујединивши свој српски народ око ћивота Св. Василија Острошког и Петра Цетињског, гдје се није стидио и гдје је истински знао шта је – своје српство није објашњавао, него се све то подразумијевало. Знао је ко је и коме служи – Господу нашем Исусу Христу. Сјећајући се његовога имена и његових добрих дјела, ми данас овдје узносимо молитве Господу за његову душу, да се сјећамо нашега краља само по добру и да оне његове стопе светосавске и немањићке пратимо и тим стопама да ходимо. Блажен спомен нашем краљу, амин”, закључио је јеромонах Гаврило (Раичевић).

Весна Девић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Више од коалиције
Next Article Светионик, Рат

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Црној Гори

  Кад нестане мука, И браћа се вежу миром; И кад сјегне срспка рука, Братинскијем…

By Журнал

Проблем институционалног континуитета цетињске столице не постоји без у главама националистичких крвомутника

О томе на које је гране спала историографија код нас, и како један „водећи историчар“…

By Журнал

Кад је Тин Ујевић умро од срамоте

Пише: Леон Ћеванић „Ноћас се моје чело жари, Ноћас се моје вјеђе поте, И моје…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 3

Милатовић најпопуларнији, у РТЦГ и Вијести највише повјерења

By Журнал
ДруштвоНасловна 1

Чиргићев факултет промовише тековине окупатора Црне Горе

By Журнал
ДруштвоНасловна 5СТАВ

Светионик, Колоплет лудила свих врста

By Журнал
Култура

Магнус Карлсен и Ханс Ниман: Највећи шаховски ривали најзад решили сукоб око оптужби за варање

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?