У Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ одржано је вече посвећено књижевнику Петру Сарићу
Сарић се сматра за најзначајнијег српског прозног писца после Другог свјетског рата, на Косову и Метохији, гђе је живио и стварао 65 година.
Са биографијом Петра Сарића публику је упознала професорица Марија Јелић, наводећи да је рођен 1937. године, у Бањанима, а од 1958. живи у Ораховцу, Призрену и Приштини.
Радио је као просветни радник, као уредник издавачке ђелатности приштинског листа „Јединство“ и директор Издавачког предузећа „Панорама“, развијајући са истакнутим ствараоцима широку издавачку ђелатност.
Након НАТО бомбардовања 1999. године и прогона српског становинштва, остаје на Косову и Метохији и са породицом се сели на Брезовицу, гђе настају нека од његових познатих ђела.
Марија Јефтимијевић Михајловић са Института за српску културу – Приштина, са сједиштем у Лепосавићу, која је докторирала 2016. године на тему „Стилско-тематска обележја романа Петра Сарића“, истакла је да је ово први скуп, организован након пишчевог упокојења, додајући да се Сарић, на овај начин, враћа у своју постојбину, те да је од два своја завичаја: Бањана и Косово и Метохије, створио и трећи, митопоетски простор романа, који је градио читавог свог живота.
Др Радоје Фемић са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу, запажа да у третману стваралачког опуса и задобијању одговајућег мјеста које као писац заслужује у савременој српској књижевности, Петар Сарић подсјећа на Жарка Команина, који је дуго времена, а због ванестетских разлога, био скрајнут, потиснут на маргинални ток српске књижевности.
Професор Веселин Матовић је оцијенио да је Петар Сарић био изврстан књижевник и изврстан човјек. Сарић је посједовао интелектуално поштење, чему свједочи и сам Матовић, као његов пријатељ. Упознао га је, каже, најприје као ђак, читајући први роман „Велики ахавски трг“, касније се лично срео са знаменитим писцем, а приликом њихових сусрета успио је да уради и два веома занимљива интервју са њим, у којима је отворено говорио на бројне теме.
Петар Сарић је за своје стваралаштво добио бројне награде и признања: Лазар Вучковић, Грачаничка повеља, Меша Селимовић, Вукова награда, Златни крст кнеза Лазара, Григорије Божовић, Борисав Станковић. Упокојио се 2. октобра прошле године, а сахрањен је на православном гробљу, у Штрпцу на Косову и Метохији, гђе је одлучио да остане како да живи, тако и да почива.
Са омажом Петру Сарићу Друштво „Свети Георгије“ отпочиње своје културне активности у овој години.
Сенка Чоловић Шумић
Извор: РТНК
