Реченица „Америци је нестало новца“ последња је коју би читалац очекивао у извештају са неког од светских фронтова. Ипак, ено је у алармантном тексту Асошијејтед преса објављеном 23. јануара
„Сједињеним Државама је нестало новца за Украјину, и не могу да шаљу муницију и ракете које су влади у Кијеву потребне да би се одупрла руској инвазији. Помоћ се заглавила у домаћој политици, и Бајденова администрација је први пут дошла празних руку на месечни састанак педесетак држава које координишу подршку Украјини.“
Немати ни долара и немати одобрене доларе, наравно, није исто – за Америку. Украјини је то свеједно, поготово када 23. јануара Русија лансира бараж од неких 40 „балистичких, крстарећих, противавионских и навођених ракета“ на Кијев и Харков. И када дан раније Сергеј Лавров, руски министар иностраних послова, на састанку Уједињених нација изјави да мировни планови „Украјине и њених западних господара не воде нигде“. Ако је суво на плану мира, како је пресушио ратни буџет? Асошијејтед прес подсећа да Вашингтон од 27. децембра Кијеву није одобрио ништа ново јер су Бела кућа и Конгрес у клинчу због других проблема.
„Више од 110 милијарди долара помоћи Украјини и Израелу заглављено је због неслоге око других приоритета, укључујући ту и додатно обезбеђење границе са Мексиком. Републиканци опет покушавају да смање своту за Украјину, а поготово им је на мети новац намењен украјинском цивилном сектору. Тврде да и европске нације могу да финансирају такве потребе“, укратко објашњава Асошијејтед прес.
Пасус је само један, али је у њему низ проблема – и мексичка имиграција и амерички буџет и однос са Европом. Први камен спотицања нема изравне везе са Украјином, али ако вам је у политици потребна невоља, лакше ћете је наћи него доларе. А републиканци, чини се, баш траже невољу. Мајк Џонсон, републиканац и председавајући Представничког дома, објавио је 26. јануара да вероватно неће подржати могући републиканско-демократски споразум у Сенату, минирајући тиме већ мучан посао.
„Мешовита група сенатора недељама покушава да се договори око строже имиграционе политике на граници са Мексиком. Републиканци су јасно рекли да је то цена њиховог потписа на помоћи Украјини. Десничарски законодавци су се охладили спрам рата, јер се одужио, а Доналд Трамп, који је генерално амбивалентан према слању оружја Кијеву, све је ближи председничкој номинацији“, записао је 26. јануара британски Гардијан.
„Већина Американаца сада каже да САД превише помажу Украјини“
На страну питање ко би у Конгресу САД био „левичарски законодавац“, Мајк Џонсон, тврди Гардијан, неће пристати ни на шта мање од дословног зида на јужној граници САД. Томе додаје захтев да имигранти чекају са „погрешне стране“ док америчке власти решавају њихову судбину. Демократама не прија таква екстремност, па се у мешовитом сенатском тиму броји свака глава којој би било допуштено да уђе у обећану земљу. Питање је, међутим, да ли би ишта вредело и када би демократе зажмуриле и почеле да зидају.
„Конгреси и председници још од дана млађег Џорџа Буша не успевају да реформишу амерички систем примања радника и имиграната. Мич Маконел, предводник републиканске мањине у Сенату, рекао је својим колегама како Трамп жели да председничку кампању утемељи у реформи имиграције, те да не верује да ће партија прихватити било какав споразум у Сенату“, пише Гардијан.
Другим речима, сасвим је могуће да Доналд Трамп и његов табор „не желе ни оно што желе“, да им је циљ да преговори у Конгресу пропадну и да Бајдена лише те значајне победе у изборној години.
„Надам се да данас не живимо у свету у коме један човек из Републиканске странке има толику моћ да може да заустави двопартијски нацрт закона“, рекао је демократа Крис Марфи, главни преговарач демократа у Сенату.
Сличну наду изразио је и Володимир Зеленски – о томе више доцније – али је невоља у томе што у политици никада није реч о „једном моћном човеку“. На страну имиграције, анкете указују на то да се мишљење житеља САД о рату у Украјини опасно променило од 2022. „Већина Американаца сада каже да САД превише помажу Украјини. Тако сматра 41 одсто Американаца. У августу 2022. таквих је било 24 одсто, а у јуну следеће године 29 одсто. Тридесет три одсто сматра да САД чине баш колико треба, а 25 одсто да не чине довољно“, објавио је Галуп у новембру.
По Галупу 54 одсто становника САД још мисли да Украјини треба помоћи да врати све окупиране територије, али и тај проценат пада. Постотак оних који желе брз крај рата, макар и по цену предаје тих територија, у новембру је већ био 43. Колико год то било бизарно, Доналд Трамп је једном већ успео да се прода као народни трибун. Зашто не би покушао опет, и у наредним месецима загрмео о бацању америчких пара „хиљадама километара од куће“?
Истина, у заглављеном пакету помоћи Бајденове администрације налази се и десет милијарди долара за Израел – чему вероватно ни Трамп не би смео да се успротиви – али републиканци Представничког дома већ су предложили нацрт закона који би помоћ одобрио само Тел Авиву. Демократе су то засад одбиле, али поента републиканаца је свакако била у томе да се осигурају од оптужбе да су занемарили савезника који је међу њиховим бирачима најпопуларнији.
Шта сва ова фрка у ходницима Капитола значи за Украјинце?
Шта сва ова фрка у ходницима Капитола значи за Украјинце? Председник Украјине Володимир Зеленски је у интервјуу за немачку мрежу АРД 29. јануара изразио сумње у могућности Европе да сама подржава Кијев. Нада се, додуше, да су републиканци попут Трампа мањина. „Политика Сједињених Америчких Држава вероватно не зависи од једног човека. Не верујем у то. Или не желим да верујем у то“, рекао је Зеленски.
Већ смо, међутим, рекли да „моћ једног човека“ не постоји, а Зеленски је подсетио и на то да су САД кључне на плану санкција против Русије, то јест да би тај политички фронт без САД могао да се „уруши“. Ако се такво што ипак деси, украјински председник полаже наде у то да ће вођство преузети Немачка. Авај, Немачка и Европска унија такође имају своје ходнике, и у њима се ноге подмећу као и у Капитолу. Ал Џазира је 29. јануара подсетила да децембарски покушај промене буџета ЕУ у корист Украјине није успео, јер је Мађарска ударила вето.
Унија има начина да Мађарској заврне руку, и неких 120 европских парламентараца је средином јануара позвало да се Будимпешти суспендује право гласа „како би се очувале европске вредности“, али – подсећа Ал Џазира – ни тај покушај није успео 2018. Но није само Будимпешта проблем за Брисел. Премијер Словачке Роберт Фицо сматра да Кијев мора да жртвује територију зарад мира. Стари нови хит холандске политике Герт Вилдерс већ је изјављивао да помоћ Кијеву треба срезати. Аустрија би, наставља Ал Џазира, ове јесени могла да добије евроскептичну владу предвођену Слободарском партијом, а не треба заборавити ни растућу популарност Алтернативе за Немачку.
„Виктор Орбан нажалост добро чита карте. Разуме да су у Европској унији почели да дувају нови ветрови. Све више гласова у ЕУ жели да Украјинци најзад седну за преговарачки сто и склопе мир са Русима, јер не можемо себи да допустимо да Украјину финансирамо заувек“, рекла је за Ал Џазиру Каталин Миклоши, професорка источноевропских студија на Универзитету у Хелсинкију.
Колико год реченица „Америци је нестало новца“ звучала чудно, руско-украјински рат ће напослетку зауставити управо економска штета. Остаје само да се види ко ће први повући ручну.
Марко Ловрић
Извор: НИН
