Очигледно је да један учесник трке за кандидатуру Републиканске странке, бивши председник Доналд Трамп, има велику предност и да ће готово извесно победити. У питању је знатно брже сужавање трке него на републиканским страначким изборима 2016. године, када је осам истакнутијих кандидата учествовало на изборима у Њу Хемпширу. Пет кандидата је тада добило више од тридесет хиљада гласова. Овога пута, у истој америчког савезној држави, гласало је скоро 318.000 републиканаца и нестраначких гласача, што је највише гласова на неким унутарстраначким изборима. Трамп је добио око 54 одсто гласова, а Хејлијева око 43 одсто. На конвенцију Републиканске странке, Њу Хемшир ће послати 12 делегата који ће гласати за номинацију Доналда Трампа и 10 који ће гласати за Ники Хејли.
Трампа су за сада подржали и други кандидати на унутарстраначким републиканским изборима који су прекинули сопствене кампање. Дан уочи гласања у Њу Хемпширу кампању је окончао Рон Десантис, гувернер Флориде. У видео-поруци подељеној на друштвеним мрежама – пропраћеној вероватно измаштаним цитатом британског државника Винстона Черчила – Десантис је подржао Доналда Трампа. „Трамп је надмоћан у односу на садашњег председника Џоа Бајдена. То је јасно. Потписао сам заклетву да ћу подржати републиканског кандидата и поштоваћу ову заклетву. Он ужива моју подршку зато што се не можемо вратити старим републиканским кадровима из минулих времена.“
Већ је утихнула омраза на друштвеним мрежама између Трампових и Десантисових присталица. На окончања страначких избора позвали су и неки најистакнутији припадници републиканског естаблишмента. Сенатор из Јужне Каролине Линдзи Грејем објавио је на свом Икс налогу 25. јануара да је Доналд Трамп убедљиво победио у Ајови и Њу Хемпширу, те да „је време да се републиканци окупе око председника и преусмере пажњу на освајање Беле куће у новембру“, Грејем припада ратоборном крилу републиканаца – о чему сведоче и његови многобројни позиви да се Иран жестоко удари, укључујући и последњи после погибије тројице америчких војника у Јордану 28. јануара.
Фактор Ники Хејли
Ники Хејли, осведочени „јастреб“ у америчкој спољној политици, необично је одговорила на ово сврставање уз бившег председника – према њеним речима она је особа која се кандидује противно расположењу естаблишмента као кандидат обичног човека. Необична тактика која се вероватно неће исплатити. Страначки избори могу бити значајни и за кандидате који немају великих изгледа за успех. Амерички предузетник, 38-годишњи Вивек Рамасвами имао је кратку и ефектну кампању која га је учинила препознатљивим на националном нивоу. Пажња донора, медија и широке јавности може, а често и јесте мотивација кандидата који уживају малу подршку у гласачком телу да се појаве на националној позорници.
Хејлијева, међутим, није расположена да обустави своју кампању упркос почетном неуспеху. „Морам да покажем да стичем замајац. Морам да покажем да боље стојим у Јужној Каролини него у Њу Хемпширу. Да ли то мора бити победа? Не мислим да је нужно да победим. Али мора бити боље од онога што сам остварили у Њу Хемпширу, и мора бити мала разлика (између ње и Трампа)“, изјавила је за Ен-Би-Ес, што сугерише да ће учешће на страначким изборима продужити и после одмеравања снага у њеној матичној држави крајем фебруара.
Она припада ратоборнијем крилу Републиканске странке и снажан је заговорник пружања војне помоћи Украјини док су Трампове позиције о овом рату двосмисленије. Последњих недеља она је појачала нападе против бившег председника. Указивала је на то да га чекају бројна суђења, те да ће то одвлачити пажњу од кампање. Упутила је и поједине отровне опаске на рачун Трампових менталних способности, после неколико његових гафова у јавности. Трамп је пак рекао да се сада осећа оштроумније него пре 20 година, и да позива да сви кандидати прођу тестирање когнитивних способности.
Републикански окршаји у сцени пат-позиције
Страначки окршај републиканаца наставиће се 8. фебруара у Невади. Ови унутарстраначки обрачуни, чији се исход може наслутити, одвијају се у сенци дубоких размимоилажења у Конгресу, где још од краја прошле године републиканци блокирају усвајање новог пакета помоћи Украјини и Израелу. Изгласавање ових законских предлога повезано је с преговорима о обезбеђивању јужне америчке границе. Републикански сенатор из Кентакија и предводник мањине у Сенату Мич Меконел истиче да су изгледи да се дође до компромиса око решавања ситуације на америчко-мексичкој граници врло слаби. Наиме, према његовим речима, Доналд Трамп покушава да опструира било какав договор с обзиром на то да му је циљ да тема илегалне имиграције буде у жижи његове кампање на председничким изборима.
Према недавним истраживањима јавног мњења илегална имиграција, односно контрола америчке границе стоји на самом врху приоритета бирача. Овде су се обе стране у америчкој престоници нашле у необичној ситуације: с једне стране Бајденова администрација може да оптужи републиканце како не желе да дођу до решења већ да им је циљ продужење хаотичног стања које би искористили за стицање политичких поена; с друге стране, републиканци лежерно позивају председника да искористи своја овлашћења и расположива средства да се позабави питањем контроле границе. Страначка борба увела је земљу у меку уставну кризу.
Тексашка национална гарда, према наређењима гувернера из републиканских редова Грега Абота, поставила је на границу препреке које би требало да отежају њен илегални прелазак. Федералне власти су наредиле да се оне уклоне. За сада се тексашке власти оглушују о ове наредбе, инсистирајући да је заштита границе неспорно право савезних држава. Подршку Аботу пружило је двадесетак гувернера савезних држава, листом републиканаца.
У међувремену, Меконел је појаснио своје позиције: Трампово противљење постизању договора око контроле границе и помоћи Украјини и Израелу не умањује његову спремност да ради на налажењу решења.
Без обзира како ће се развијати ови дуготрајни преговори, компромисно решење око контроле америчке границе и обуздавања илегалне имиграције не одговора тврђем крилу Републиканске странке. Они верују да су предложена решења половична, слаба и да прихватају висок ниво илегалне имиграције као датост. Усељеничко питање ће стога несумњиво остати међу најважнијим темама предстојеће кампање.
У погледу других тема Трампа карактерише неодређеност типична за поједине његове наступе 2015. и 2016. године. Као када је својевремено указивао да не сме да открива свој план против терористичке Исламске државе како непријатељ не би био унапред упозорен, тако и сада каже да ће брзо разрешити ратни чвор Русије и Украјине, за „24 часа“, који ће се, хипотетички, у време почетка његовог другог мандата приближавати трећој годишњици.
Насупрот Трамповој неодређености стоји непоколебљива ратоборност Ники Хејли и вечито понављање истог Џозефа Бајдена. Можда ће се гласачи у Америци крајем ове године опредељивати за мењање статуса кво, без обзира што ни њима не могу до краја разабрати које су идеје кандидата противника продужења текућег стања.
Милош Милојевић
Извор: Печат
