Ukoliko „nova Solidarnost” izgubi, onda će poljsko društvo biti fundamentalno i nepovratno preoblikovano u skladu sa Tuskovom ideološkom misijom
Poljski premijer, Donald Tusk, uveo je svoju zemlju u najgoru političku krizu još od 1980-ih godina 20. veka, manje od mesec dana pošto se vratio na vlast. Institut za pravnu kulturu Ordo juris zaključio je u detaljnom izveštaju s kraja decembra da su njegove pravosudne i medijske „reforme” protivne poljskom ustavu. Ukratko, on želi da potčini poljsku suverenost evropskim institucijama – koje kontroliše Nemačka – tačno onako kako je prošle godine iznova i iznova upozoravao predsednik donedavno vladajuće stranke Jaroslav Kačinjski.
Ne bi bilo preuveličavanje označiti političku krizu izazvanu ovim tzv. reformama kao ustavnu, s obzirom da je i novi predsedavajući poljske skupštine (Sejma) Simon Holovnija (Szymon Holownia) obustavio rad ovog tela na nedelju dana, upravo koristeći se ovim izrazom. To nije bilo usled poljskog tihog usaglašavanja sa novim migracionim sporazumom Evropske unije, kojim je propisano prihvatanje ilegalnih migranata pod pretnjom finansijskih sankcija, niti zbog Tuskovog nasilnog zaposedanja državnih medija.
Ono što je situaciju dovelo do ove tačke jeste hapšenje dvojice bivših ministara u predsedničkoj palati – koje je prethodno pomilovao predsednik Andžej Duda zbog navodnog hvatanja optuženih u zamku – nakon što je Vrhovni sud povukao kontroverzni potez ponovnim otvaranjem njihovog slučaja, što je okončano osuđujućom presudom. Duda, iz stranke koja je do nedavno bila na vlasti, će ostati na svom položaju sve do predsedničkih izbora – koji su planirani za proleće 2025. godine – ukoliko na neki način ne bude smenjen pre toga, što ne bi trebalo isključiti.
Donald Tusk je optužio Dudu da opstruira sprovođenje pravde, nakon što je pozvao dvojicu bivših ministara u predsedničku palatu na događaj na kojem su učestvovali pre nego što ih je policija uhapsila kasnije istog dana. Skandalozni incident osudili su Kačinjski i drugi članovi njegove stranke, koji su ga iskoristili da ispromovišu svoj ranije planirani „Protest slobodnih Poljaka”, zakazan za četvrtak ispred Sejma. Oni su uporedili događaje sa uvođenjem vanrednog stanja 1980-ih godina prošlog veka, uz insinuiranje da je njihova stranka novi pokret Solidarnost.
Ukoliko opozicija ponovi politiku svojih prethodnika, stupanjem u opštenacionalne štrajkove, proteste i druge oblike nenasilnog otpora autoritarnoj vlasti – što je legitimno da pokušaju, uzimajući u obzir okolnosti u kojima se zemlja našla – onda bi to poređenje postalo osnovano. To ne znači da ono nije validno u ovom trenutku, već samo ukazujemo da bi obuhvatno remećenje ekonomije, koje bi potencijalno usledilo, moglo da prouzrokuje jačanje Tuskovog protivudara do nivoa uvođenja vanrednog stanja.
Budućnost Poljske biće odlučena ishodom ove političke krize. Ona će ili nastaviti da klizi dublje pod nemački suverenitet, kao de fakto marionetska država čiji će narod biti prinuđen da istrpi najopsežnije nametanje liberalno-globalističkih političkih rešenja, ili će povratiti sopstveni suverenitet kako bi zaštitila svoj istorijski konzervativno-nacionalistički način života. Ukoliko nova Solidarnost izgubi – onda će poljsko društvo biti fundamentalno i nepovratno preoblikovano kao posledica Tuskove ideološke misije.
On zagovara primanje nebrojeno mnogo ilegalnih imigranata (uključujući civilizacijski različite pojedince koji odbijaju da se asimiluju i integrišu u društvo), uklanjanje svih ograničenja na vršenje abortusa (moguće do trenutka rađanja) i masovno širenje LGBT propagande (sa svom štetom po dečiju psihu). Ukoliko se ovo desi, zemlja se nikada neće oporaviti, pošto je Tusk navodno podržao i predloženi „vojni Šengen” koji bi mogao da vodi ka stalnom nemačkom vojnom prisustvu širom Poljske.
Ukoliko lokalna policija, članovi bezbednosne zajednice i/ili vojne snage na kraju podrže novu Solidarnost – onda bi Tusk mogao da pozove Nemačku u pomoć za izvođenje čistke među ovim „politički nepouzdanim” elementima u državnom aparatu i da nastavi da delegira funkcije sve dok se ne pronađe „odgovarajuća zamena”. Tuskova verzija vanrednog stanja mogla bi stoga da bude čak i gora u odnosu na onu generala Vojćeha Jaruzelskog, koji nikada nije zatražio sovjetsku podršku, a mogla bi da najavi i Četvrti rajh na koji je Kačinjski upozoravao u decembru 2021. godine.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Prevod: M. M. Milojević/Novi Standard
Izvor: korybko.substack.com
