Нико данас нема Старој маслини у Бару да каже нешто значајније од пјесме Радована Зоговића. Немамо ријечи, ни савјета, ни рјешења. Кад је већ Зоговић написао Инструкцију маслини, ред је само да се присјетимо те пјесме, да је прочитамо као молитву за оздрављење Старе маслине и да се надамо најбољем
Стара маслина у Бару на очи пропада. Преко двије хиљаде година свједочи свему, и ето је сад, копни, кажу да је при крају. Стручњаци указују да је до нас, превише воде, бетона, градње, а мало знања, бриге и посвећености. Тужна је та слика, много. Стара маслина је симбол, једнако као застава и химна, можда и снажније, значајније.
Радован Зоговић је један од најбољих пјесника, а оставио је за собом и једну страшну пјесму, које се ваља сјетити. Зове се Инструкција маслини. Ваља је читати изнова, јер одговара тренутку, увијек је актуелна, што за људе, али и за маслину.
Жилама за камен! За сив, подловћенски камен опак/на самом споју висова увис и висова наопачке./Изубијано, скрутнуто коријење испреплети и закопај,/покучи прсте, раскљуни и закљуни као мачке./У сами камен! У завичајне, од мора слане љуте коре/бушачем коријена, хиљаду и једном радном жилом!/И сваку израчвај у клијеште, наивичи и набруси као борер,/продужуј, секунд по секунд, једва видљиво живо шило!
Осјећају се испреплетане ријечи и слова као појмови и симболи. Све је у тој пјесми чврсто, држи се снажно, не пушта. Истрајност је тема, у истрајности је тајна и то је чувена инструкција маслини. Не смије да се да, да се преда, попусти, ни случајно да одустане. Мора да се држи, да издржи све, да преживи надљудским напорима, иако је све ударило на њу.
На сајту Миљенка Јерговића www.jergović.com може се лако пронаћи подугачак али изузетно важан текст Радована Зоговића насловљен непретенциозно “Биљешке о Андрићу”. Како и сам Јерговић наводи “мемоарско-аутобиографски текст Радована Зоговића има двоструку вриједност и трајност: осим што је књижевно силно пластичан аутопортрет једне фасцинантне личности, једно је од најважнијих свједочанстава о југославенској политичкој и културној свакодневници, особито првога раздобља након Другога свјетског рата.”
Текст је суво злато, између осталог јер се Зоговић отвара. Феноменални и страшни су описи како шета парком и улицама, сам, а његови дојучерашњи пријатељи се праве да га не познају, презиру га или га лаганим кораком заобилазе. То заобилажење је описао као велики пјесник, тако да се осјети сваки корак којим се пријатељи од њега све више удаљавају. Ходао је тада Зоговић као по минском пољу, јер је означен као опасан, праћен је сваки његов корак и сви су га се клонили.
Зато се и Инструкција маслини може читати на више начина. У том тексту су многи учитавали оно што им је било воља, они који не умију да читају књижевност и поезију. Али ријеч је о пјесми која мотивише, која заиста по форми и звучности личи на маслину, на њено испреплетано коријење и трајање.
Ти се укрути, ти се напрегни, изувијај се у грч смртан/и зној се уљем, изној се од жила па до тучка./Вриједи – за ноћ једну, ноћ ишчекивања, кад ти се, иза брда,/свјетионик, играјући се, час јавља, а час чучка.
Нико данас нема Старој маслини у Бару да каже нешто значајније од пјесме Радована Зоговића. Немамо ријечи, ни савјета, ни рјешења. Кад је већ Зоговић написао Инструкцију маслини, ред је само да се присјетимо те пјесме, да је прочитамо као молитву за оздрављење Старе маслине и да се надамо најбољем.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
