Jedan je uleteo kroz prozor i eksplodirao. Drugi, vođen pilotom sa pozivnim znakom Sapsan spušten je u drugu prostoriju i detonirao je municiju koja je tako bila smeštana, rekao je operater, takođe usmrtivši nekoliko neprijateljskih vojnika
Flote dronova
Na početku napada na Robitino, rusko mitraljesko gnezdo smešteno u zgradi onemogućavalo je napredovanje ukrajinske pešadije. Četa sa dronom iz Četrdeset sedme brigade poslala je dva modifikovana modifikovana trkačka drona opremljena eksplozivom. Jedan je uleteo kroz prozor i eksplodirao. Drugi, vođen pilotom sa pozivnim znakom Sapsan spušten je u drugu prostoriju i detonirao je municiju koja je tako bila smeštana, rekao je operater, takođe usmrtivši nekoliko neprijateljskih vojnika.
To je bio rani vrhunac upotrebe malih dronova kao precizne artiljerije. Operatori dronova – koji nose specijalne naočari koje primaju video prenos sa drona u realnom vremenu – love oklopna vozila koristeći se pogledom iz prvog lica (engleski first person view, skraćeno FPV). Ovi dronovi su toliko precizni i brzi da oni mogu da ciljaju slabo zaštićene delove vozila, kao što su kućište motora ili gusenice, navode operateri.
Ali Rusija je takođe angažovala flotu istih ručno prilagođenih napadačkih dronova koji koštaju manje od hiljadu dolara po komadu a mogu da onesposobe više miliona dolara vredan tenk. Za razliku od artiljerijske municije, koja je dragocen resurs i za Rusiju i za Ukrajinu, jeftini, zamenjivi dronovi sa pogledom iz prvog lica mogu da se koriste da ciljaju malu grupu pešadinaca – usmeravanjem direktno u rovove ili na trupe u pokretu.
Evakuacija ranjenika ili donošenje svežih zaliha na liniju fronta takođe su postali mučni i potencijalno smrtonosni zadaci, koji su se često obavljali noću zbog pretnje dronovima.
„Na početku, naš problem su bile mine, Sada, to su dronovi sa pogledom iz prvog lica“, rekao je Sentsov, zapovednik voda iz Četrdeset sedme brigade. „Oni su precizno pogađali metu i nanosili su ozbiljnu štetu. Oni mogu da onesposobe vozilo Bredli a potencijalno i da ga raznesu. To nije direktna eksplozija ali mogu da ga pogode tako da ga zapale – ne samo da zaustave vozilo već i da ga unište“.
Američki oficiri, ravnajući se prema sopstvenoj doktrini, pozivali su na upotrebu artiljerije da se potisne neprijatelj dok mehanizovane snage napreduju prema svojim ciljevima.
„Morate da se krećete dok dejstvuje artiljerija“, rekao je viši američki oficir. „To zvuči sasvim osnovno i zapravo jeste, ali to je način na koji morate da se borite. U suprotnom, ne možete da održite količinu artiljerijskih oruđa i municije koje su vam potrebne“.
Međutim, ukrajinski zvaničnici su rekli da su sveprisutnost i smrtonosnost različitih vrsta dronova na obema stranama linije fronta najveći faktor koji je onemogućio i Ukrajince i Ruse da tokom više meseci zaposednu znatniju teritoriju.
„Zbog tehnološkog razvoja, sve je zastalo“, rekao je visoko rangirani ukrajinski vojni zvaničnik. „Oprema koja se pojavi na bojnom polju u najboljem slučaju potraje nekoliko minuta“.
Haotični uslovi na bojnom polju
Četrdeset sedma brigada je tvrdila da je oslobodila Robotino 28. avgusta. Padobranske jedinice iz ukrajinskog Desetog korpusa su zatim stupile u borbu, ali nisu bile kadre da oslobode nijedno drugo naselje.
Linija fronta postala je statična duž paralelnog pravca napada na jugu gde su ukrajinski marinci predvodili napad prema primorskom gradu Berdjansku na obali Azovskog mora. Nakon što su zauzeli sela Staromajorske i Urožnie u julu i avgustu nisu ostvareni drugi dobici, te su ukrajinske snage ostale daleko i od Berdjanska i od Melitopolja.
Tokom leta, neke od najžešćih borbi odigrale su se na nekoliko kvadratnih kilometara izvan istočnog grada Bahmuta, duž treće osovine kontraofanzive. Ukrajinski ratni planeri videli su zaposedanje kontrole nad majušnim mestom Kliščevkom kao ključni preduslov da steknu vatrenu nadmoć nad južnim obodima grada i da tako ometaju ruske pravce za snabdevanje.
U julu, oficiri raspoređeni u novoformiranu Ljut, ili Besnu, brigadu – jednu od brigada koje su formirane prošle zime uoči kontraofanzive – bili su raspoređeni u ovom području. Brigada sačinjena od kombinovanih iskusnih policajaca i regruta, dobila je zadatak da izvrši napad na ruske pozicije u Kliščevki, koristeći se puščanom vatrom i granatama.
Video snimci operacija koje je izvodila Ljut brigada, koje je pribavio Vašington post i intervjui sa oficirima koji su učestvovali u borbi otkrivaju intenzivne i na momente haotične uslove na bojnom polju.
Na jednom video snimku zabeleženom kamerom prikačenoj na telo vojnika, u septembru, vojnici ulaze i izlaze iz porušenih kuća dok oko njih odjekuje žestoka artiljerijska vatra. Krećući se od jedne do druge bombardovane kuća, ukrajinske snage pretraživale su ruševine u potrazi sa preostalim ruskim vojnicima – vičući da se predaju pre nego što bi bacili granate u podrume.
Nekoliko dana kasnije, 17. septembra, Ukrajina je objavila da je preotela Kliščevku. Ali zauzimanje ovog grada od tada nije na znatniji način pomerilo liniju fronta oko Bahmuta.
„Kliščevka je zapravo groblje opreme i ruskih vojnika“, rekao je zapovednik brigade Ljud, policijski pukovnik Oleksander Netrebko. Ali je takođe priznao: „Svaki kvadratni metar oslobođene zemlje natopljen je krvlju naših ljudi“.
Raste frustriranost
U izostanku većih pomaka, američki zvaničnici su postajali sve uznemireniji tokom leta smatrajući da Ukrajina ne opredeljuje dovoljno snaga duž jedne od južnih osovina, uzimajući u obzir američko gledište koje je ovom pravcu pridavalo veliki strateški značaj.
Na severu i na istoku, general Oleksandar Sirski komandovao je polovinom ukrajinskih brigada, koje su se protezale od Harkova, kroz Bahmut na jug do Donjecka. U međuvremenu, general Oleksander Tarnavski komandovao je drugom polovinom aktivnih brigada boreći se duž dve osovine na jugu.
Američki zvaničnici sagledavali su podelu ukrajinskih snaga otprilike napola kao pogrešno raspoređivanje i želeli su da se veći deo snaga preusmeri prema jugu.„Naravno da će neprijatelj nastojati da uništi tvoja deminerska vozila“, rekao je viši američki zvaničnik, dodajući da su postojale metode da se ona kamufliraju, uključujući upotrebu dimnih zastora.
Ali procenjivanje kijevskog pristupa i insistiranje da se izvede promena bio je delikatan zadatak. Jedan oficir koji je to učinio bio je general Kristofer Kavoli, koji je kao šef američke Evropske komande nadgledao veći deo pentagonskog rada na opremanju i obuci ukrajinskih snaga. Majli, nasuprot tome, često je zauzimao optimističniji, motivacioni ton.
Kavoli, međutim, nije mogao da stupi u kontakt sa Zalužnim tokom dela leta, kritično važne faze kontraofanzive, navode troje ljudi upoznatih sa ovom temom. Kavoli je odbio da komentariše ovu temu. Viši ukrajinski zvaničnik istakao je da je Zalužni razgovarao sa Majlijem, svojim američkim parnjakom, u različitim trenucima kampanje.
Do avgusta, Majli je takođe počinjao da pokazuje izvesnu frustriranost. „Počeo je da govoru Zalužnom: ‘Šta to radite?’“, rekao je viši zvaničnik Bajdenove administracije.
Ukrajinci su bili uporni da im Zapad jednostavno ne daje vazduhoplovne snage i drugo oružje potrebno za uspeh strategije „kombinovanog dejstva“. „Hoćete da nastavimo sa izvođenjem kontraofanzive, želite da ostvarimo briljanti napredak na bojnom polju“, rekla je Olha Stefanišina, zamenik ukrajinskog premijera za evropske i evroatlatnske integracije. „Ali mi ne raspolažemo borbenim avionima, što znači da želite da gurnemo naše vojnike u borbu, znate, i da prihvatimo puku činjenicu da ne možemo da ih zaštitimo“.
Kada su saveznici rekli ne, kaže ona „mi smo čuli ‘Nemamo ništa protiv da vaši vojnici umiru bez vazduhoplovne podrške“.
Na avgustovskoj video konferenciji, nakon koje je ubrzo usledio lično sastanak nedaleko od poljsko-ukrajinske granice, američki zvaničnici izložili su svoje stanovište. Rekli su da razumeju logiku vezivanja ruskih snaga na različitim delovima fronta, ali su stava da do dubokih prodora neće doći ukoliko Ukrajinci ne razmeste više snaga na pojedinačnoj tački kako bi se kretali brzo i odlučno.
Zalužni je, odgovarajući, izložio izazove oštrim rečima: nema vazduhoplovne podrške, više mina nego što se očekivalo, ruske snage koje su izuzetno dobro ukopane i koje efikasno razmeštaju svoje rezerve kako bi popunile nastale praznine.
„Ne bih opisao taj sastanak kao neku veliku dramu – idite levo, idite desno“, rekao je Majli u intervjuu. „Ne bih tako rekao. Rekao bih da je to uobičajen tok rada profesionalnih zapovednika… rutinski sastanak da se proceni situacija i da se izvrše tekuća prilagođavanja na terenu“.
U julu, kada je Ukrajini počelo da ponestaje artiljerijske municije i kada je kontraofanziva zanemoćala, Bajdenova administracija promenila je svoje gledište o snabdevanju Ukrajine kasetnom municijom, pošto je predsednik prenebregao zabrinutost Stejt departmenta o šteti po reputaciju koju bi upotreba kasetne municije mogla da nanese s obzirom na istorijat ubijanja i ranjavanja civila ovom vrstom municije. Poslednja ključna odluka o transferu naoružanja doneta je u septembru, kada se administracija saglasila da isporuči jednu varijantu Armijskog taktičkog raketnog sistema, skraćeno ATAKMS. Ovo nisu rakete za dubinske dalekometne udare koje je Kijev tražio, već su se Sjedinjene Države umesto toga opredelile za oruđa kraćeg dometa koja ispaljuju kasetnu podmuniciju.
Iako korisni, rekli su ukrajinski zvaničnici, ni lanseri raketa ATAKMS ni kasetna municija nije uspela da prevaziđu nastali zastoj na bojnom polju.
Nisu to uspele ni druge strategije. Tokom čitave kontraofanzive, Ukrajina je nastavila da dejstvuje duboko iza neprijateljskih linija u nastojanju da oslabi ruske snage i da zaseje paniku u ruskom društvu. Kijevu nije dozvoljeno da koristi zapadno naoružanje da dejstvuje protiv Rusije, pa je zato umesto toga korišćena flota dronova domaće izrade. Neki su uspešno dosegli svoje mete u Moskvi, dok su drugi oštetili ruske rezervoare nafte duž crnomorske obale. Pomorski dronovi su takođe uspešno pogađali brodove ruske Crnomorske flote.
Ukrajina je nedavno zaposela teritoriju na jugu Hersonske oblasti, uspostavljajući položaje svojih trupa na levoj obali reke Dnjepar, ali nije jasno koliko naoružanja – posebno artiljerije – je razmešteno preko reke kako bi ugrozilo ruske linije snabdevanja koje se protežu sa Krima.
Ukrajina je prestala da traži dodatne tenkove i borbena vozila, uprkos intenzivnom lobiranju da ih dobije tokom prve godine rata.
„Veći deo oružja“, rekao je visoko rangirani ukrajinski vojni zapovednik, „bilo je relevantno prošle godine“.
Zaleđene linije
Krajem septembra, na sastanku sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je bio upitan zbog čega njegova vojska nastavlja da opredeljuje toliko snaga na istoku umesto da se koncentriše preme jugu. Zerlenski je rekao da ukoliko Rusi izgube istok oni će izgubiti rat, prema navodu osobe upoznate sa ovim razgovorom.
Zelenski je priznao da postoje različita gledišta među nekim od njegovim komandanata, rekla je ta osoba. Ali većina viših ukrajinskih vojnih zvaničnika i dalje veruje da raspoređivanje više vojske na jednom delu fronta ne bi dovelo do prodora.
Onda su polovinom oktobra, Rusi pokušali upravo to u žestokom napadu na istočni ukrajinski gradić Avdijevku, koji se nalazi u geografski strateški važnom džepu blizu grada Donjecka koji je pod ruskom okupacijom. Sada su Rusi bili u ofanzivi, sa četiri brigade koje su se kretale u kolonama tenkova i transportera, nadirujući na uskom odseku fronta.
Inženjerijska vozila sa čistačima mina predvodila su juriš. Bilo je to upravo onako kako su Ukrajinci otpočeli svoju kontraofanzivu. I slično, Rusi su pretrpeli teške gubitke – ukrajinski zvaničnici tvrdili su da je više od 4.000 ruskih vojnika ubijeno tokom prve tri nedelje napada – pre nego što su prešli na napade pešadijom izvan vozila, kao što su Ukrajinci činili.
Početkom oktobra, Četrdeset sedma brigada, nakon kratkog predaha od borbi, vraćena je natrag u kontraofanzivu. Zelenski se javno zarekao da će Ukrajina nastaviti svoj prodor i tokom zime, kada je zbog vremenskih prilika bilo kakvo napredovanje na bojnom polju još teže.
Krajem oktobra, međutim, trupe iz Četrdeset sedme brigade su iznenadno premeštene na istok, da brane severno krilo Avdijevke. Zapadno oružje kojim brigada raspolaže – nemački tenkovi Leopard i američka oklopna vozila Bredli – razmešteno je sa njima.
Premeštanje u Avdijevku bilo je iznenađenje za brigadu, ali je takođe bilo signal da su se operacije u Zaporožju zaustavile duž uglavnom ustanovljene linije. A iza njihovih linija, Rusi su nastavili da grade odbrambena utvrđenja tokom leta i jeseni, prema sadržaju satelitskih snimaka. Oko naselja Rimanivske, jugoistočno od Robotina, protivtenkovski rovovi i betonske piramide postavljeni su troredno kako bi onemogućili svaki pokušaj napredovanja ukrajinskih snaga.
Prvog novembra, u intervjuu koji je dao za Ekonomist Zalužni je priznao ono što je ranije bilo neizrecivo – rat je zapao u „pat poziciju“.
„Najverovatnije neće“, rekao je, „biti dubokih i lepih prodora“.
Članak su uredili Piter Fin i Dejvid Herzenforn; urednik projekta Rim Akada; karte je izradila Laris Karklis; grafički urednik Semjuel Granados; ilustracije Emili Sabens; urednik fotografije Oliver Loren; lektor Marta Mardok
Izvor karata: Institut za izučavanje rata i Projekat kritični frontovi Instituta Ameriken enterprajz (American Enterprise Institute’s Critical Threats Project; OpenStreetMap); Brejdi Afrik koji je analizirao satelitske snimke sa Kopernikus Open Akses Haba obezbedio je podatke o utvrđenjima koji nisu obuhvatili sva utvrđenja u Ukrajini; neke odbrane su postojale pre opšte ruske invazije na Ukrajinu.
Preveo: M. M. Milojević
