
Ауторско вече реномираног српског писца, вишеструко награђиваног књижевника, редовног члана Српске академије наука и уметности, Горана Петровића, одржано је прексиноћ у оквиру Фестивала књижевности који организује Народна библиотека „Радосав Љумовић“. С Петровићем је о његовим романима „Папир с воденим жигом“ и „Иконостас свепознатог света“, из циклуса „Романа делта“ разговарао Стефан Синановић. Поред ових романа наслоњених на историју 14. и 15. вијека Италије, Византије и Србије, било је говора и о Петровићевим другим прозним дјелима, а на крају вечери публика је добила прилику да разговара с писцем.
Петровић је рекао да су га одувијек занимале граничне ситуације, како каже, „мјесто додира, овај тренутак сада, који је додир свега онога што је прошло и што је будуће“.
– Прошлост ми заиста служи да објасним садашњост. Мислим да се садашњост не може објаснити без прошлости. Истина, постоје људи, а и цивилизација помало тоне у то, да није битно ништа што је било прије, а није битно ни шта ће бити сјутра. Битан је само овај тренутак, и да у њему треба да добијемо све и то одмах, а што ће бити послије тога мало кога брига, исто као и за оно што је било прије – наводи Петровић.
Најављује да ће зато и романи који тек слиједе у циклусу „Романа делта“ из визуре садашњости говорити о прошлости, и обрнуто.
Књижевник је истакао током вечери да је и даље битно у фокусу одржати причу малог човјека, и то не само када је у питању књижевност. Ту се, по њему, појављује улога књижевности – да пробуди код човјека радозналост и освијести чињеницу да је свијет велик, и да ништа није објашњено до краја. Занимљива је и Петровићева опаска о друштвима нашег региона.
– Друштва која су на овом простору, врло често су живјела само прошлост и будућност, врло ријетко су живјела садашњост, у пуном смислу ријечи – рекао је, између осталог, Петровић. Публици је прочитао одломак из свог још необјављеног романа, а открио је и да су многе странице његових дјела написане током његових долазака у Боку Которску.
Ж. Ј.
Извор: Дан
