Плави китови – највеће животиње на Земљи – праве себи дом у делу Индијског океана где су пре неколико деценија збрисани китоловом. Истраживачи и филмаџије снимили су китове 2020. и 2021. на Сејшелима, што је потом приказано у филму Плави китови 3Д. Годину дана касније, подводним аудио снимањем откривено је да китови и даље проводе време у тој области, што значи би тамо могли да се размножавају, кажу научници. Истраживачи то откриће описују као „победу у очувању природе“, након што је совјетска китоловска флота 1960-их десетковала популацију. „Испоставило се да ако престанете да масовно убијате животиње и дате им шансу да се опораве, оне могу да се опораве“, каже Кејт Стафорд, једна од водећих истраживачица на пројекту.
Комерцијални китолов је оставио трајан утицај, због чега број плавих китова на свету још увек је мали и Међународна унија за очување природе их и даље сматра угроженом врстом.
Више од 300.000 их је убијено само на јужној хемисфери, где их лове савременим китоловцима. „Ово је највећа животиња која је икада постојала на планети“, наводи Стафорд. „Желимо да знамо где се враћају, а сазнање да постоји популација око Сејшела је узбудљивa.“ Откриће je објављено у „Журналу за истраживање угрожених врста“ (Journal of Endangered Species Research), a резултат је постављања „звучне замке“ на морско дно у близини мале острвске државе. Опремљенa подводним микрофонима, батеријама и уређајима за снимање, замка је на морском дну била годину дана, снимајући 15 минута сваког сата, сваког дана. Током једномесечне истраживачке експедиције, Стафорд је такође неколико сати сваког дана проводила у води са подводним микрофоном.
„Чули смо изванредне ствари – звукове уљешура (врста китова) и делфина, али нажалост не и плаве китове“, каже за ББЦ Крис Вотсон, сниматељ звука дивљих животиња на путовању. Међутим, када су научници извукли звучну замку, анализа снимка је открила да су плави китови ипак били тамо. Њихова песма, веома нискофреквентна, могла се чути првенствено током марта и априла.
„То значи да би Сејшели могли бити заиста важни за плаве китове“, каже Стафорд. „Они певају током сезоне парења и мислимо да су вероватно мужјаци ти који певају, на основу онога што знамо о другим китовима. „Дакле, постоји потенцијал да су Сејшели подручје за њихово размножавање.“ Научници су чак могли да разазнају којој популацији плавих китова припадају. „Можете их разликовати по звуковима које испуштају“, наводи Стафорд. „На Сејшелима смо чули ону која се генерално повезује са северним Индијским океаном.“ Песма или основна фреквенција плавог кита је толико дубока и тако ниска да је изван домета људског слуха.
Вотсон, који је претходно снимио плаве китове у Калифорнијском заливу, између САД и Мексика, наводи да се у тим ситуација заправо чује висока фреквенција која „звони“ када плави кит пева, што описује као „дубок пулс“.
„То је било оно што је код Мексика одјекивало у мојим слушалицама“, наводи. Стафорд то описује као „најгласнији звук у животињском царству“. „[Њихов позив траје] 15 до 20 секунди на око 188 децибела, што је еквивалент млазном мотору у ваздуху“, истиче. Звук путује много брже и даље у води, омогућавајући плавим китовима да комуницирају на удаљеностима од стотина, па чак и хиљада километара.
Тихо уточиште
Научници који се баве заштитом природе сада желе да схвате колико су Сејшели заправо важни за плаве китове. Подручје око острва званично је заштићено, али су забринути због потенцијалног загађења буком, која подједнако ефикасно путује кроз воду. „На Сејшелима нема огромне количине бродског саобраћаја, тако да бисмо можда могли да их замислимо као лепо, тихо, безбедно место за плаве китове“, наводи Стафорд.
Извор: ББЦ
