Свјетски дан науке за мир и развој који се, одлуком UNESCO-а обиљежава у цијелом свијету 10. новембра, обиљежен је данас и на Економском факултету Универзитета Црне Горе. Догађај је ове године био посвећен 300. годишњици од рођења оца савремене економске науке Адама Смита
Обраћајући се присутнима, декан Економског факултета проф. др Мијат Јоцовић је истакао да је стављање резултата научноистраживачког рада у функцију развоја друштва један је најважнијих циљева Економског факултета. Он је подсјетио и на то да смо у тој области у претходној години постигли значајне резултате – били смо домаћини двије међународне конференције које су окупиле више од 300 представника академске заједнице из 15 земаља свијета, организовали смо око 20 округлих столова кроз које смо отворили простор за дебату о важним друштвеним питањима, одржали 9 економских семинара на којима су наши професори, сарадници и докторанди представили своја истраживања, отворили смо истраживачки центра Екоф lab и направили нове кораке у издавачкој дјелатности …
Модератор догађаја, продекан за научноистраживачки рад доцент др Јован Ђурашковић, подсјетио је присутне да је од претходне године почело обиљежавање овог важног датума на Економском факултету у циљу промоције научноистраживачких постигнућа наших професора и сарадника и указивања на њихов важан друштвени допринос. Он је истакао да ће ове године, у оквиру сесије Истраживања у настајању, пажња бити пружена нашим младим сарадницима у настави који се налазе пред једним од најважнијих корака у својој академској каријери а то је одбрана докторске дисертације.
Обиљежавање Дана науке за мир и развој почело је уводним предавањем проф. др Миомира Јакшића, вишедеценијског професора Економског факултета Универзитета у Београду који је изводио наставу на предметима из области макроекономске анализе, макроекономске теорије и политике и био шеф катедре за економску теорију и анализу. Професор Јакшић је превео четири а објавио 26 књига из области економије, од којих једна носи назив Историја економије и основна је литература на предмету Развој економске мисли на нашем факултету. Након уводног предавања професора Јакшича, које је било посвећено 300-годишњици од рођења Адама Смита, услиједила је дискусија на тему Релевантност Смитових идеја у контексту развоја савремене економије. У дискусији су активно учествовали студенти друге године основних студија који прате наставу на предмету Развој економске мисли. Петоро њих је на поклон добило књигу Адама Смита ….
Друга сесија, под називом Истраживања у настајању, била је посвећена истраживачком раду наших младих колега сарадника који су, том приликом, представили циљеве, хипотезе и очекиване доприносе истраживања на којима раде.
Утицај макрофискалне стабилности и структуре јавних расхода на привредни раст у земљама Централне и Источне Европе назив је докторске дисертације на којој ради мр Никола Мартиновић. Он је истакао да се предмет његове докторске дисертације односи на анализу ефеката макрофискалне стабилности и структурних карактеристика политике јавних расхода на ниво привредног раста земаља Централне и Источне Европе (CIE ), током двије деценије XXI вијека. Докторска дисертација обухвата анализу концепта привредног раста, макрофискалне стабилности и инфраструктурне опремљености како у теоријском контексту, тако и кроз примјену адекватних метода панел анализе података, односно методе анализе „прага“ за утврђивање преломне тачке након које јавни дуг почиње да има негативан утицај на привредни раст. Како је мр Мартиновић истакао, најважнији практични допринос његовог истраживања јесте утврђивање закономјерности које постоје између анализираних феномена за групу држава које се налазе у фокусу истраживања: “На основама добијених резултата је могуће доносити економске одлуке којима ће се креирати економска стварност. то ће бити посебно значајан практични допринос докторске дисертације, јер ће поред примјене у области науке, имати своју улогу и сврху у обликовању економске политике”, истакао је он.
Мр Немања Поповић је присутнима представио планирано истраживање на којем ради за потребе израде дисертације под називом Међусобна условљеност привредног раста и расподјеле друштвеног дохотка. Он је том приликом казао да је несумњиво економска неједнакост карактеристика свих друштвено политичких система током цјелокупне људске историје, и да се може окарактерисати као „нужно зло“. Ипак, сматра Поповић, потребно је разграничинити мотивациону димензију такве стварности, која се огледа у подстицању појединаца и друштава да буду бољи како би имали више, и деградирајућу димензију, гдје постоје баријере које просјечном грађанину не дозвољавају да обезбиједи доходак који ће му пружити пристојан живот, а друштвима већи развој, а све у циљу задржавања јефтиних фактора производње и увећавања богатства најбогатијих. „У овом раду се управо отвара питање тог односа и природе утицаја привредног раста на економску једнакост, које се додатно проблематизује укључивањем индикатора здравствене економије и других индикатора привредног развоја. Имајући у виду да је истраживање спроведено на узорку од 26 одабраних земаља Балкана, Источне Европе и Азије, несумњиво је да ће довести до вриједних закључака по питању расподјеле дохотка и уопште друштвеног развоја“, закључио је он.
Мр Милица Вукчевић је говорила о спровођењу истраживању за потребе писања докторске дисертација која носи назив Анализа могућности примјене традиционалних и савремених модела за рано откривање банкротства предузећа на тржиштима Црне Горе и Србије. Она је казала да је циљ истраживања испитати да ли су постојећи савремени модели за предвиђање банкротства предузећа адекватни за примјену, на примјеру великих и средњих предузећа, у Црној Гори и Србији и да ли се примјеном инструмената традиционалне анализе финансијских извјештаја пружа јаснији увид у пословање компанија, са циљем одржавања континуираног пословања. “Ријеч је о првом истраживању у овом обиму, што је његов значајан не само теоријски већ и практични допринос. Добијени резултати могу послужити менаџерима и другим доносиоцима одлука као смјернице за даља побољшања пословних перформанси, а тиме и јачања конкурентности предузећа на тржишту”, истакла је Вукчевић.
Основни циљ докторске дисертације под називом Анализа потенцијала тржишта осигурања земаља Западног Балкана за развој зелених производа мр Милана Раичевића јесте да се испитају колике су могућности тржишта осигурања изабраног региона за развој релативно новог сегмента тржишта осигурања. “Одрживо (зелено) осигурања, као и сама зелена економија, у посљедње вријеме добија на значају и на основу тога јавила се основна идеја за ово истраживање. Поред научног и практичног доприноса, рад ће обезбиједити и важан методолошки допринос јер ће се оцјена постављеног истраживачког модела и тестирање дефинисаних хипотеза извршити примјеном метода машинског учења чиме се излази из досадашњих оквира квантитативне анализе у зеленом осигурању”, казао је Раичевић. Имплементирајући принципе одрживог улагања у срж својих пословних активности, осигуравајућа друштва могу побољшати свој имиџ и статус, омогућити бољи квалитет инвестиционог портфеља, те ће усљед иновиране понуде осигурања базиране на зеленим производима, обезбиједити и бољу препознатљивост како код осигураника, тако и код осталих стејкхолдера. “На овај начин, може се унаприједити комплетно тржиште осигурања, што може имати позитивне импликације и на укупан привредни раст и развој посматраних земаља”, закључио је Раичевић.
Сесијом у којој су млади научници са Економског факултета представили своја истраживања у настајању, завршено је друго обиљежавање Свјетског дана за мир и развој и најављено да ће за следеће, које ће бити одржано 2024. године, бити припремљен нови Research Outlook у којем ће се наћи објављени радови професора и сарадника Економског факултета за период 2022 – 2024. године.
Извор: УЦГ
