Салдо је ријеч италијанског поријекла. Значи стање или остатак. У Италији се често чује пер салдо, про салдо, салдо конти активе, салдо конти пасиве. Нашки речено салдо је разлика између онога што зарадиш и онога што потрошиш. Логично је да салдо може бити и негативан и позитиван. Знамо за дуговни салдо и потражни салдо. Наши политичари су израчунали да је најбољи салдо онај салдо између. Некада су тај салдо називали позитивном нулом

Ријеч салдо прославила се у Црној Гори када је бивши предсједник државе испред ње поставио сто милиона еура а иза ње нулу. Сазнали смо да између сто милиона еура и нуле егзистира драгоцјен простор погодан за безбрижан живот, опуштање и уживање. Тај простор је неко дебело искоришћавао док смо се ми трудили да пронађемо одговоре на питање вриједно милион еура.
Пракса нам је поново претекла живот. Чувено “Питање за милион еура” у међувремену се устостручило. У жаргону више није фигурисало “Питање за милион еура” већ “Питање за сто милиона еура”. Увећаном наградном износу вјероватно је допринијела инфлација. Црна Гора је инфлацију на вријеме уочила и ствари извела на чистац уз помоћ свог чувеног салда. Дакле када наиђе неко тешко и компликовано питање онда се код нас за разлику од свијета каже то је “Питање за сто милиона еура”. У Црној Гори се даје једноставан одговор на њега. Одговор гласи “Салдо је нула”. Опет смо у нечему били први.
Иначе салдо је ријеч италијанског поријекла. Значи стање или остатак. У Италији се често чује пер салдо, про салдо, салдо конти активе, салдо конти пасиве. Нашки речено салдо је разлика између онога што зарадиш и онога што потрошиш. Логично је да салдо може бити и негативан и позитиван. Знамо за дуговни салдо и потражни салдо. Наши политичари су израчунали да је најбољи салдо онај салдо између. Некада су тај салдо називали позитивном нулом. Економска максима “Салдо је нула” најпожељнија је када се испред ње постави што више новца који се може трошити без икаквих обавеза и задршки, све до саме нуле.
Трошење без обавеза и задршки омиљена је филмска тема. Таква трошења умију да забаве али и да ражалосте. Присјетите се у колико само америчких филмова заплети почињу са негативним салдом. Те приче са салдом, на филмском платну се развију у питке комедије, сладуњаве мелодраме али и у тешке трагедије.
У ком су салду наша осјећања произведена нережираним и неисценираним догађајима. Како реагујемо на сирове животне призоре којима свједочимо из прве руке. Како реагујемо када са филма пређемо на стварност чији смо непосредни потрошачи. Што се дешава када са индивидуалног салда пређемо на друштвени салдо.
Преселимо се из Црне Горе у свијет. Запитајмо се који је салдо свјетског поретка чији смо дио. Размислимо о међународним економијама, о задуживањима и потраживањима и њиховим позадинама. Размислимо о цивилизацијским просперитетима и кризама, о пандемијама, ратовима и хуманитарним катастрофама. Позабавимо се неподношљиво болним сликама стварности које нас сваког дана прогањају са ТВ екрана.
Најтрауматичније слике стижу нам из Газе. Који је салдо људских живота у Гази, Украјини, Јемену и осталим застрашујуће трагичним ратним жариштима широм свијета.
Без праћења путева новца и економских интереса беспредметно је размишљати о салду. Свијетом доминирају економије које у свој салдо подједнако укључују калкулације и о животима и о смртима и о здрављу и о болестима и све то у великим, милионским бројевима. Економија смрти је најпрофитабилнија. Око производње оружја и одбрамбених средстава које пружају заштиту од оружја врти се убедљиво највише новца. Оружја траже ратове као замајце великих државних и коорпоративних економија. Путем ратова се оплођава новац. Велике свјетске економије и коорпорације не желе да се зауставе и преорјентишу у својим бизнисима. Не обуздавају ратове. Напротив. Помажу ратовима да се издувају до нових ратова на новим мјестима.
Каква је судбина људских живота у салду оружаних сукоба. Како се књиже, како расходују. Што им се у том салдирању дешава?
Што је са убиствима хиљада и хиљада дјеце у Гази. Кога узбуђује њихова крв? Ко пати, ко се каје, чије савјести прогоне беживотна, невина дјечја тјелашаца угашених очију чији број из сата у сат расте у појасу Газе. Кога узбуђују дјечје сузе, бол, глад и искрвављења до смрти у Гази? Сметају ли икоме изјаве војних команданата да погибије дјеце неће зауставити њихове ратне планове. А Газа је препуна дјеце. Дјеце за примјер тешког битисања у најтежим условима, на најмањем могућем простору, у најкраћем временском периоду од свог рођења до своје смрти. Докле ће се те огромне библијске трагедије на библијској земљи салдирати и приписивати колатералној штети.
Зашто свијет остаје равнодушан на продужени ланац злочина, који је брутално започео над немоћним цивилима у Израелу а наставио се још бруталније над још немоћнијим цивилима у појасу Газе. Лидери глобализма ћуте зато што су та крвава дешавања подвргнута важећим правилима свјетске економије.

О умирању дјеце за потребе очувања свјетског поретка причала је Мадлен Олбрајт. У својству америчког државног секретара Олбрајтова је још 1996. године изјавила како је смрт више од пола милиона Ирачке дјеце била опавдана. Ниједна цијена опстанка свјетског поретка за западне економије није велика. Поредак се и даље штити суровим проливањем невине дјечје крви. У круговима политичких моћника поодавно се шушка о свођењу људске популације на златну милијарду. То је салдо коме теже морбидни ритуали и државна савезништава западне цивилизације. Како га остварују?
Убрзано производе оружје, тргују с њим, поклањају га, труде се да стигне на што више мјеста у свијету. Провоцирају сукобе, тајно подстичу убијања док их јавно осуђују. Дипломатски саучествују у болу и трагедијама зараћених. Разговарају и са једнима и са другима. Обилазе их. Тјеше их хуманитарним помоћима. Говоре и њима и читавом свијету да је насиље над цивилима неприхватљиво али никада не кажу зараћенима – Доста. Прекините. Као што видимо лидери западних земаља мирно посматрају страдања у Гази чекајући да се болнице и школе које су изградили за дјецу Газе претворе у гробља и крематоријуме за ту исту дјецу. Начело мултифункционалности је звијезда водиља западних економија. Простор ослобођен од људских мука и тегоба је економски уносан простор.
На крају операције ослобађања простора лидери земаља западне цивилизације помиловаће својим миротворачким рукама неку малу, разбарушену дјечју главицу из Газе која је остала без родитеља, браће, сестара и другара. Поклониће јој чоколадицу, балон, играчку. Салдо ће бити нула.
Салдо је најбезбожнији изум откако постоји свијета.
Остало је мало времена прије него нам због нашег нељудског салда планета испостави свој салдо.
Ранко Рајковић
