Дуго се чекао улазак Његоша у календар црногорских државних празника, или онолико дуго колико је требало времена да се испуне нужни и довољни услови од стране самог кандидата, црногорског владике, владара и пјесника Његоша.
Али, то нису били они услови које је сам Његош већ испунио за свог кратког животног вијека, остављајући свом роду у аманет грандиозно књижевно дјело које га је учинило највећим пјесником српског језика и уврстило у ред великана европског пјесништва.
Умјесто тога, декретима су постављени и прописани услови sine qua non Његошеве подобности. Ријечју, наш пјесник је морао проћи кроз пургаторијум.
Најприје су морали бити ревидирани његови завјети. У ту сврху срушена је његова завјетна црква и његов гроб на Ловћену, како би на заравњеном ловћенском врху била изграђена нова, фараонска гробница, по нацрту маестра из Хрватске.
Након тог дуго припреманог чина, који је имао своју генералну пробу у вријеме црногорске капитулације и Аустроугарске окупације, услиједило је испуњавање и осталих услова.
У наредној фази пургаторијума Његошу је ревидирана припадност православној вјери. Ослобођен јарма завјетне цркве, а одмах потом и захтјевног монашког завјета, Његош је уведен у трећи круг пургаторијума у коме је морао бити ослобођен и од баласта „наметнутог“ му српства.
Напокон су на ред дошли српски језик и ћирилично писмо на којима је громко зборио и творио и који су морали бити ревидирани и преименовани у неку политички коректнију варијанту.
Поврх свега, цетињски пустињак и испосник је из пургаторијума морао изаћи као еротоман и, такорећи, изнова умријети. Јер смрт је морала бити прилагођена постмодерном Zeitgeist-у у коме је прихватљивије, чак поетичније промијенити свијетом од венеричног обољења него од сувише анахроне грудобоље.
Овим су коначно испуњени сви нужни и довољни услови да након полувјековног боравка у пургаторијуму Његош напокон тријумфално уђе у календар новоцрногорских државних празника.
Тако су се ствари одвијале прије него што ће се, сада већ другу годину заредом 13. новембра почети прослављати дан који треба да буде истински дан Његошеве побједе, а не дан побједе над Његошем и његовом културом.
Али, у захуктали механизам опет се нашло једно зрнце пијеска и изазвало потпуну хаварију цијелог пројекта пургаторијума. Јер, Његош је живио и стварао под знамењем онога који је побиједио свијет, под знамењем Бога Логоса.
Б. Бо.
