„Портрет на икони“ , једина жирирана изложба сакралне уметности, са радовима уметника из Србије и региона о прилагођавању канона и савременог
„Портрет на икони“ је једина жирирана колективна изложба сакралне уметности у Београду. Гордана Тадић, директорка Културног центра Калеидоскоп који је организатор овог пројекта каже за портал „Времена“ да је ове године на конкурс стигло 105 радова 73 аутора из Србије и региона, а да је жири одабрао 53 рада 42 уметника. У жирију су били: професор др Тодор Митровић, доцент МА Јелена Хинић, доцент МА Владимир Карановић, МА Биљана Јовановић, Владимир Бата Кидишевић фрескописац.
„Циљ је највиши ниво представљања савремене сакралне уметности кроз једину жирирану изложбу ове врсте у Србији. С обзиром на високе компетенције стручног жирија „Портрет на икони“ доноси најрепрезентативније радове и доприноси систематизацији, развоју и представљању јавности актуелне сакралне продукције у нашој земљи“, каже Гордана Тадић.
Лука Новаковић, један од аутора изложбе, иначе мастер сликар-конзерватор и докторанд мултидисциплинарних студија. Каже за портал „Времена“ да „функција иконе остаје канон и непромењива је.”
Објашњава да “првобитне иконе нису потписиване, а њихови аутори сматрали су их дèлом заједнице. За наше време карактеристично је ауторско, индивидуално стваралаштво, што додаје икони нову димензију поред оне из које је проистекла – из заједничарења у Литургији. Зато данас можемо видети иконе и у музејима, на изложбама, тј. у профаном простору који првобитно није предвиђен за њен приказ.”
Прича да се данашњи израз иконе “темељи на синтези старих стилова, користећи се савременим ликовним средствима, како би њен ликовни језик био ближи човеку данашњице. Чувањем њених прошлих стилских одлика, уз одређену надоградњу или синтезу, чинимо их константно актуелним. Многи савремени уметници коришћењем старих технологија и материјала помоћу иконе праве мост који повезује традиционално и модерно. На овај начин они баштине старе технике уз то тежећи поновном осмишљавању и кроз нове начине решавајући ликовне и уметничке проблеме који се данас намећу. Самим тим традиција бива сачувана од нестанка.”
Лука Новаковић који управо завршава животрпис цркве у Шалинцу код Смедеревске Паланке, каже да “питање канона црквене уметности данас представља камен спотицања многим савременим уметницима. Канон иконе је базиран на њеној функцији, у теолошком смислу, а њен ликовни канон јесте искључиво приказ ореола око лика светитеља и писање његовог имена.” Објашњава да “постоје многе писане Ерминије, упуства на који начин се нешто слика, али су оне настале као продукт праксе одређених уметника и не представљају канон, већ могућа ликовна решења.”
“У оквирима традиције и ликовног језика иконе, данас добијамо нове светитеље и приказујемо нове теме које нису виђене у прошлости, али се оне базирају на старим решењима, синтетишући и нова”, каже Лука Новаковић.
Како то изгледа у пракси, видеће се на изложби “Портрет на икони” која траје до 9. новембра.
Соња Ћирић
Извор: Време
