Други самит ЕУ-САД с председником Бајденом има за циљ да демонстрира јединство. Само када су у питању економска питања, то баш и не функционише. Свака страна има своје интересе
Ако је судити по изјавама европских учесника самита, председнику Савета ЕУ Шарлу Мишелу и председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, састанак у Белој кући у Вашингтону биће нови доказ јединствене трансатлантске хармоније. Постоји „висок ниво сарадње без преседана“, одушевљене су дипломате ЕУ пред други самит с америчким председником Џозефом Бајденом.
То се посебно односи на спољну и безбедносну политику. Европска унија и САД сагласне су како да помогну Украјини у њеној одбрани од Русије, као и у подршци Израелу у одбрани од терора Хамаса. Заједно желе да обуздају растућу кинеску жељу за моћи, допру до Глобалног југа и држе Иран и Северну Кореју под контролом.
Уздржаност у Белој кући?
Бајден се радује посети из Брисела, наводи се у саопштењу Беле куће. У председниковом саопштењу за јавност се обећава да ће се „заједно унапредити прелаз ка економији чисте енергије“.
На ствари се пак гледа мало трезвеније када је реч о трансатлантској трговини и економској отпорности. „Преиспитаћемо заједничке активности“, пише прилично стегнуто у саопштењу.
А и дипломате ЕУ у Бриселу признају да и даље има проблема у трговинским преговорима: „Постоје разлике и интереси Европске уније које би требало бранити.“
Да ли ће казнене царине и даље бити замрзнуте?
У поређењу с његовим бесним претходником, Доналдом Трампом, Европска унија је постигла велики напредак с председником Бајденом. Трамп је увео произвољне царине на челик и алуминијум из Европе, а Бајден је бар поново ставио те тарифе на лед. Избегнут је дугогодишњи спор у Светској трговинској организацији.
Међутим, преговори о укидању царина нису могли бити завршени пре самита у Вашингтону. У интервјуу за ДЊ, председник Трговинског одбора Европског парламента Бернд Ланге (СПД) инсистирао је да тарифе остану суспендоване барем до краја 2024, односно након избора у САД у новембру следеће године. „Две године примирја када је реч о тарифама за челик и алуминијум истиче 31. октобра. Сада се ради о проналажењу трајног решења управо по том питању. То још није решено“, рекао је Бернд Ланге у Стразбуру.
„Примирје“ је иначе договорено на првом самиту ЕУ са Бајденом у јуну 2021.
Субвенције с обе стране Атлантика
Даље, контроверзан је „Закон о смањењу инфлације“ (ИРА), којим америчка влада дистрибуира 370 милијарди долара субвенција током десет година америчким компанијама како би покренула улагања у зелену енергију и технологију.
Иако негативан утицај ИРА на европске компаније није ни приближно тако озбиљан као што се с великим негодовањем страховало пре годину дана, неке европске компаније одлучиле су ипак да изграде нове производне погоне за водоник, електрична возила и друге „зелене“ производе у, на пример, Тексасу, уместо у Баварској.
„Проблем је што се субвенције плаћају само за производе који се производе у САД. То значи да су европски производи искључени. Постоји притисак да се погони преселе“, жали се Бернд Ланге.
Међутим, америчка администрација је направила неке изузетке који, на пример, дозвољавају европским произвођачима да продају своја електрична возила на америчком тржишту и добијају одговарајуће субвенције. Тако су економисти труста мозгова „Бруегел“ из Брисела у једној студији дошли до закључка да су страхови ЕУ вероватно били преувеличани.
Уосталом, и ЕУ нуди огромне субвенције како би привукла компаније. Само један пример: „ТисенКруп“ гради фабрику челика с неутралном емисијом ЦО2 у Дуизбургу и улаже три милијарде евра. Од тога немачка држава даје две милијарде, уз одобрење ЕУ. Строга правила за државну помоћ у ЕУ ублажена су након увођења ИРА у Америци. Ово изузеће би могло даље да се продужи.
Где је стратегија?
Ипак, критичари се жале да у ЕУ не постоји свеобухватна стратегија за супротстављање америчкој иницијативи. Од првобитно планираног „фонда стратешког суверенитета“ ЕУ одустало се током лета, јер је био прескуп. Уместо тога, скоро 40 одсто постојећег фонда за обнову после пандемије короне резервисано је за зелене инвестиције, односно најмање 250 милијарди евра. Европска унија такође покушава да привуче производне и истраживачке капацитете у Европу или их задржи новим законима о производњи полупроводника, вештачкој интелигенцији и обради података.
На самиту у Вашингтону могло би да дође до политичког пробоја у преговорима о заједничком „клубу за набавку“ за ретке метале и минерале. САД преферирају производе из пријатељских земаља као што је Аустралија. ЕУ би ускоро такође могла да ужива те привилегије. Међутим, САД и ЕУ су и даље у завади када су у питању нова правила за велике интернет компаније и коришћење вештачке интелигенције. Док ЕУ инсистира на строжим правилима, председник Бајден примењује либералнији приступ.
ТТИП 2.0 као свеобухватни трговински споразум?
Преговори о трговинским питањима биће настављени након наизглед хармоничног самита у Вашингтону. Међутим, неизвесно је шта ће бити после избора у новембру 2024. године. „Не знамо ко ће бити председник Сједињених Држава после избора“, кажу дипломате ЕУ и слежу раменима на питање да ли постоји дугорочна стратегија ако се Републиканац Доналд Трамп врати у Белу кућу.
Два највећа трговинска блока на свету, САД и ЕУ, заправо би требало да имају свеобухватан трговински споразум, каже Холгер Герг са Института за светску економију у Килу. „У светлу глобалних криза (пандемија, ратови) и растућих геополитичких тензија, чини се да је потпуно препоручљиво проширити трговинске односе с пријатељским нацијама. САД су већ сада један од најважнијих трговинских партнера ЕУ и деле сличне вредности. Кроз имплементацију Закона о смањењу инфлације (ИРА), расположење између њих је можда мало захладнело у последње време и почетак преговора о споразуму о слободној трговини био би добра прилика да се те тензије уклоне“, оцењује Герг за ДЊ.
Постојао је први покушај трговинског споразума под називом ТТИП, који је Доналд Трамп блокирао. Бернд Ланге из Одбора за трговину Европског парламента оцењује да ће тешко бити другог покушаја током другог мандата демократе Бајдена. Ланге је годинама био укључен у преговоре о ТТИП, трансатлантском трговинском и инвестиционом пакту, и за ДЊ с резигнацијом каже: „ТТИП би био пожељан, али у овом тренутку неће бити закључен споразум у којем се САД обавезују према трећим земљама. То не може да прође у Конгресу.“ Конгрес, амерички парламент, морао би да одобри трговински споразум с оба дома. А ово наилази на одбијање и код републиканаца и код демократа.
Бернд Ригерт
Извор: Дојче Веле
