Шишмиши, бели медведи и још 123 врсте сисара: Флуоресценција је много чешћа него што се претходно мислило

Научници су под УВ лампама открили још 125 врста сисара који светле. Стога се питају да ли флуоресценција има неку неку специфичну биолошку улогу за њих? Након што је кустос Кени Травилон у Музеју из Музеја Западне Аустралије заједно са својим тимом обасјао 125 врста сисара из њихове колекције УВ светлом, испоставиће се да уши црвене лисице сијају флуоросцентно зелено, крзно шишмиша ружичасто, а белог медведа је одашиљало сличне тонове као бела мајца под УВ светлом.
Коначан закључак: флуоресценција је много чешћа код сисара него што се то раније мислило – у половини породица, скоро свим кладама и у свих 27 редова. Шта је то флуоресценција и од какве је користи животињама?
Ова способност је раније примећена код корала, морских корњача, жаба, шкорпиона, летећих веверица, папагаја, зечева и пухова. А настаје када протеини као што је кератин – апсорбују ултраљубичасто светло, а затим емтиују светлост веће таласне дужине.
https://twitter.com/MinkoffMinx/status/1709587217071341728?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1709587217071341728%7Ctwgr%5E0001b6c2092e7bcde6dc0df0f5dd8d52f1158257%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fnationalgeographic.rs%2Fpriroda%2Fzivotinje%2Fa42021%2FPolovina-porodica-sisara-svetli-pod-UV-svetlom.html
Пре свега ово се односи на делове тела попут ноктију, коже, зуба, пера, бркова и канџи и крзна светлијих боја.
Ипак, оно што је непознато још увек јесте чињеница да ли флуоресценција има неку специфичну биолошку улогу за сисаре.
Торбарска кртица (Notoryctes typhlops) је била апсолутни победник у овој категорију, а разлог за то је највероватније било њено бледо-жуто крзно. Научници се сада питају да ли је ово можда повезано са чињеницом да она живи под земљом, јер протеина у њеном крзну можда има више како би се заштитила од абразивних честица тла. С друге стране и међу животињама тамнијег крзна које су најактивније ноћу је примећена слична интезивност у флуоресценцији, за сада се одбацује могућност ове способности у корист веће видљивости ноћу, и претпоставка је да ово можда има неке везе са скривањем од предатора чије очи не могу да примете ове таласне дужине.
Истраживање је објављено у часопису Royal Society Open Science.
Извор: Национална Географија Србија
