Човјеку који макар нешто знао о стравичним злочинима усташа, о том покрету што је најцрња варијанта нацизма, дјелује непојмљиво да у данашањем свијету, то јест региону, постоји музичар који проноси „славу“ тог историјског кошмара.

Још страшније звучи када присталице новоцрногорског идентитета позајме стихове из друге државе, рецимо, стихове апологете усташког покрета Марка Перковића Томпсона, како би исаказали пркос и мржњу према сопственим сународницима чији су преци страдали по злогласним логорима смрти од усташких кољача.
Најстрашније од свега је када спортисти, који тако често уживају статус амбасадора мира, не могу да одоле а да своје срце не оголе, показујући шта им је најмилије запјевати у тренуцима радости. Е, тако је прослављен велики успјех црногорских „лавица“. Судећи по снимку који је објави портал ИН4С, судећи по снимку који је објавила Јованка Радичевић, славило се уз Томпсонове стихове: video-skandal.
Једном сам писао о томе како су се небројено пута по Цетињу пјевале усташке, Томпсонове, пјесме; баш оне које садрже најексплицитнији облик мржње према Србима. Јасно је само једно, да ти несретници у памћењу својих предака не могу пронаћи баш ниједну антисрпску пјесму, а будући да мрзе Србе, будући да мржња убија машту у човјеку, морали су позајмити одакле било нешто звучно што би могло да искаже њихову мржњу.
Данас пак мислим овако: било би, можда, корисно одржати неко академско предавање „лавицама“ о ужасним злочинима усташа, објаснити како и зашто то Томпсон велича, те их онда упитати шта се тачно њима у том репертоару злодјела тако неодољиво допада, те своје спортске успјехе прослављају баш уз ноте усташког апологете.
Милован Урван