Велика бела ајкула полако плива према чамцу и пење се на специјализовани хидраулични лифт. Привучена мамцем, уста ајкуле су закачена и плива према чамцу као да „учите пса да хода на поводцу“, каже Боб Хуетер, главни научник у ОЦЕАРЦХ-у, непрофитној организацији специјализованој за праћење ајкула. Када ајкула уђе у чамац, „то је као да је ушла у пит стоп на трци формуле“, каже Хуетер. Један научник јој у уста убацује црево са хладном морском водом, док други везује конопац за њен реп како би спречио да се животиња повреди. За око 15 минута, истраживачки тим спроводи десетак процедура: мере је, раде ултразвук и узимају узорак крви, мишића и сперме за различите истраживачке пројекте.
Рад је део напора ОЦЕАРЦХ-а да проучава велике беле ајкуле западног северног Атлантика, популацију мање проучавану од других у свету.
Две младе велике беле ајкуле означене на овај начин, Сајмон и Џекил, недавно су постале познате захваљујући објави на друштвеним мрежама у којој се наводи да је пар путовао заједно више од 4.000 миља дуж северноамеричке обале Атлантика. Људи су почели да се питају да ли ајкуле могу да развију пријатељство, али ситуација није тако једноставна. „Пријатељство подразумева емоционалну везу. Не ради се о томе“, каже Јанис Папастаматиу, биолог са Међународног универзитета Флориде који није укључен у пројекат; „Ајкуле не стварају емоционалне везе једне са другима. Већина животиња не ствара.“ Ове ајкуле можда нису „пријатељи“, али не постоје претходни записи о томе да су две ајкуле тако дуго путовале заједно. То наводи научнике да се запитају шта би то могло да открије о мистеријама миграција ајкула.
Чудан случај Сајмона и Џекила
Два малолетна мужјака (сваки између 10 и 15 година и дугачки скоро 2,5 метра) први пут су означена на обали Џорџије у децембру 2022. године. Ознаке преносе податке путем сателита када једна од ајкула изрони, што омогућава истраживачима и јавност да прати кретање животиња у реалном времену. У пролеће, ајкуле мигрирају на летња хранилишта. Салвадор Јоргенсен, морски еколог са Државног универзитета Калифорније, објашњава да ајкуле које проучава у источном Пацифику долазе и одлазе из „кафеа беле ајкуле“, удаљеног места у Пацифику између Доње Калифорније (Мексико) и Хаваја где има доста рибе и лигњи. „Многи мужјаци имају веома сличне миграционе руте и циклусе, али путују одвојено“, каже Јоргенсен.
Када су Сајмон и Џекил стигли на Лонг Ајленд, истраживачи су приметили да су њихове путање биле изузетно сличне. Потом су стигли у Нову Шкотску, „практично истог дана“, каже Хуетер, што је чудно понашање за велике беле ајкуле. „Сели смо и рекли: „Шта се овде дешава?““
Иако се радило о јединственом догађају, тако дуга слична рута за две ајкуле је значајна. „Ово није убрзан снимак“, објашњава Папастаматиу. „Ако возите ауто, а други аутомобил је 200 метара иза вас све од Флориде до Њујорка, ви путујете заједно.“
Велике беле ајкуле су друштвене?
Велике беле ајкуле се традиционално сматрају самотњацима, али истраживачи верују да могу да покажу нека друштвена понашања попут других врста ајкула. Пошто рибе не показују бригу, бар не на очигледан начин, као што је нега или брига о младима, истраживачи њихове друштвене везе одређују мерењем заједнички проведеног времена. Једно истраживање је показало да везе које стварају беле ајкуле нису случајност, док је друга студија открила да некад остају близу док лове како би имале користи од остатка хране након убијања. Ако би се нешто слично догодило са Сајмоном и Џекилом, „то би био први пут да имамо доказе да велике беле ајкуле заиста путују на ова места заједно.“
Јоргенсен верује да можда постоје и други разлози због којих је пар следио исти пут. „Да ли ове две ајкуле прате сличне знаке из околине и инстинктивне импулсе, који би могли да доведу до паралелног кретања?“
Хеутер објашњава да се ајкуле руководе факторима као што су температура морске воде, количина дневне светлости и мрестилишта одређене врсте плена. Они су и раније путовали овим рутама, „па знају пут“, каже он.
Браћа?
Постоји још једна могућност. Истраживачи спроводе генетско тестирање како би открили да ли су Сајмон и Џекил повезани. „Ако бих морао да се кладим, кладио бих се на то да нису браћа, него да је то необично синхронизована, скоро случајна јукстапозиција ових животиња које прате нормалну руту на север“, каже Хеутер.
Међутим, ако резултати открију да су Сајмон и Џекил браћа, то би могло „унети револуцију у перспективу односа између браће и сестара код ових животиња“, додаје он.
Чак и ако су у сродству, ајкуле не морају да путују заједно. Обојица би једноставно могла да следе сличне инстинкте. Без обзира да ли Сајмон и Џекил намерно путују заједно, њихова заједничка рута открива нове тајне о томе како ови предатори лутају морима.
Извор: Национална географија Србија
